Na rubu Švarcvalda u Nemačkoj, u blizini srednjovekovnog grada Rotvajl, uzdiže se neobična građevina - neboder bez stanara poznat kao TK Elevator Testturm. Sa svojih 246 metara visine, ovaj toranj predstavlja jednu od najviših zgrada u Nemačkoj, ali za razliku od drugih visokih građevina, on nema stanove ni kancelarije.
TK Elevator Testturm ima 12 okna za testiranje liftova (Foto: Depositphotos)
Glavni cilj ovog impozantnog objekta krije se unutar njegovog jezgra - tu se nalazi dvanaest okna namenjenih testiranju najnovijih modela liftova.
Razvoj i uloga tornjeva za testiranje liftova
Nemački proizvođač TK Elevator, čija oprema opslužuje znamenitosti kao što je One World Trade Center u Njujorku, ima slične testne tornjeve u Atlanti i kineskom gradu Zhongshan. Tornjevi za testiranje liftova postali su nezaobilazni deo modernog građevinarstva, služeći kao svojevrsne "test-staze" za proveru sigurnosti, brzine i efikasnosti liftova u realnim uslovima.
Oglas
Na primer, Hitachi je u Guangzhou, Kina, podigao H1 toranj visok čak 289 metara, koji bi u gradu poput Los Anđelesa bio treća najviša zgrada.
U ovoj specijalizovanoj infrastrukturi, inženjeri mogu da testiraju liftove koji se kreću brzinom većom od 9 metara u sekundi, što zahteva dovoljno prostora za ubrzanje i kočenje, posebno u visokim zgradama gde lift mora da dostigne maksimalnu brzinu i bezbedno se zaustavi.
Inovacije u testiranju i bezbednosti liftova
Finski proizvođač Kone, poznat po ugradnji liftova u zgrade kao što su Taipei 101 i londonski The Shard, otvorio je svoj prvi toranj za testiranje 1967. godine. Tokom decenija, kompanija je razvila kompleksne metode provere bezbednosti.
Testiranje uključuje sistem koji simulira slobodan pad, čime se ispituje efikasnost kočionih sistema i sigurnosnih uređaja koji se aktiviraju u slučaju nužde, kako niko ne bi bio povređen.
Neki od tornjeva se koriste za simulaciju ekstremnih vremenskih uslova, uključujući jak vetar i zemljotrese. Za ovu svrhu, tornjevi su opremljeni prigušivačima vibracija koji pomažu stabilizaciju strukture, ali se mogu koristiti i za stvaranje kontrolisanih vibracija u svrhu dodatnog testiranja.
Vožnja do vidikovca na 232m nadmorske visine traje 30 sekundi (Foto: Depositphotos)
Podzemna rešenja i specijalni uslovi testiranja
Nisu svi tornjevi izgrađeni u visinu. Kompanija Kone poseduje i podzemnu testnu stanicu u rudniku krečnjaka Tytyri u Finskoj, sa oknima koja dosežu dubinu od gotovo 350 metara.
Ova podzemna lokacija omogućava testiranje liftova za nebodere do jednog kilometra visine, pri čemu se može postići brzina kretanja od 19 metara u sekundi, što je ključno za proveru funkcionalnosti u ekstremnim uslovima.
Arhitektura tornjeva i turistička atrakcija
Pored tehnološke funkcije, toranj TK Elevator Testturm je postao i turistička atrakcija. Njegova fasada napravljena je od fiberglasa koji pruža zaštitu od sunca i vetra, a daje i moderan izgled zbog čega je postao arhitektonski simbol grada.
Posetioci mogu da uživaju na najvišem vidikovcu u Nemačkoj, gde se s visine od 232 metra pruža spektakularan pogled, a vožnja liftom traje svega 30 sekundi.
U ovom tornju se održava i godišnje takmičenje u trčanju stepenicama na kome obično učestvuje preko 1.000 takmičara.
