Kada je u pitanju razvoj tehnologije vertikalnog transporta poslednje istraživanje iz te oblasti oslanja se na dobro poznatu činjenicu da ljudi generalno mrze čekanje – pogotovo čekanje lifta. Među onima koji se nadaju da će olakšati vertikalni transport je i nemačka kompanija ThyssenKrupp, koja je prošle godine privukla pažnju svojim liftom bez kablova, koji može da se kreće gore-dole ali i levo-desno. Nedavno se na tržištu pojavio najnoviji proizvod ove kompanije, „Accel“, ultra-brza pokretna traka koja, na prostoru poput hola aerodroma, može da preveze do 7,300 osoba u jednom satu, pri brzini do 12km/h. I pored toga, ThyssenKrupp ima u planu da prevoz liftovima učini još efikasnijim. Ovog puta, umesto da se fokusiraju na način na koji se lift pokreće, u kompaniji žele da unaprede način na koji liftovi funkcionišu.
Iz tog razloga su, u saradnji sa Microsoft-om i njihovom softverskom platformom „Azure“, stvorili „Max“ – programsku alatku za nadzor lifta, koja koristi senzore za praćenje njegovih performansi (i to specifične aspekte rada lifta poput vibracija ili položaja u kom se nalazi), a sve to kako bi se ustanovilo kada određeni delovi lifta moraju ići na popravku ili zamenu. Takođe, na ovaj način se održavanje liftovskih postrojenja integriše u planiranje resursa poslovanja preduzeća pa je moguće isplanirati i izvršiti potrebne intervencije na liftu kako bi što duže bio u funkciji.
Korišćenje podataka za predviđanje budućih intervencija jeste ključno, pogotovo u urbanim sredinama gde, zbog sve većeg broj klastera zgrada, ovi unutrašnji sistemi transporta bivaju podjednako važni kao i oni spolja, poput javnog prevoza i slično. U svojoj prezentaciji koju su nedavno održali, čelni ljudi ThyssenKrupp-a su predstavili i podatke o rastućem tržištu liftova, u okviru kojeg 12 miliona liftovskih postrojenja na svetu prevozi milijardu ljudi dnevno, a vrednost toga je danas oko 50 milijardi evra, sa mogućnosšću rasta do 61 milijarde do 2020. godine.
U narednih 18 meseci, kompanija će „Max“ instalirati u blizu 18,000 novih i postojećih liftova u SAD, Nemačkoj i Španiji, pre nego što bude počela sa instalacijom u delove Evrope, Azije i Južne Amerike. Svi podaci iz ovog programa nalaziće se u Microsoft-u, i pristupaće mu se pomoću internet oblaka, dok će sam program biti u vlasništvu ThyssenKrupp-a.
Oglas
Kompanija ThyssenKrupp nije jedina koja radi na stvaranju liftova budućnosti. Finska kompanija Kone upravo radi na postavljanju liftovskog postrojenja u neboder koji se gradi u Saudijskoj Arabiji, lifta za koji u kompaniji kažu da će biti najviši i najbrži lift na svetu, a koji umesto uobičajenih kablova za čelične liftove, koristi one od ugljeničnih vlakana, pod nazivom „UltraRope“. Na sličan način kao što to rade pomenute kompanije, radi i Schindler, prateći kretanje ljudi u zgradama kako bi na najbolji način razvili i potom implementirali nova liftovska postrojenja.
