"Pametni" prozori omogućili bi ljudima da podese svetlo i temperaturu na željeni nivo, ali do sada njihova proizvodnja bila je izrazito skupa.
Prozori koji apsorbuju ili reflektuju svetlo i toplotu na jedan klik prekidača mogu predstavljati rešenje na pola puta od pasivnih prozora do kompletno automatizovanog sistema u zgradama. Kompanija Soladigm tvrdi da je pronašla rešenje za proizvodnju "elektrohromnih" ali jeftinih prozora, čineći ih dostupnijim za stambene i poslovne objekte.
Elektrohromni prozori koji se sada mogu naći na tržištu koštaju oko 100 dolara po kvadratnoj stopi (0,092m²), tj. nešto preko 1.000 dolara po kvadratnom metru. Soladigm još uvek nije objavio potencijalnu cenu, međutim, nezvanično stručnjaci procenjuju da bi se moglo govoriti o smanjenju od 20%, tj. o ceni od oko 800 dolara po kvadratnom metru.
Ova kalifornijska kompanija iz Milpitas-a, koristi tanke filmove koji stvaraju specijalni sloj izmedu dva prozorska stakla koji kontroliše prolaz svetla i toplote. Korisnik prostora može upravljati propusnošću ovog sloja.
Naime, sloj se sastoji od dva transparentna oksidna filma koji u sendviču drže sloj za apsorpciju jona, elektrolit, i elektrohromski sloj. Ovaj kompletan sistem od četiri komponente nalazi se izmedu dva prozorska stakla.
Kada se blagi napon pusti u oksidne filmove, oni izbacuju jone i preko sloja elektrolita joni prelaze na elektrohromni sloj. Posledica ovoga je da elektrohromni sloj apsorbuje ili reflektuje svetlo. Takođe, ovaj sloj potamni, dajući prozoru zasenčen izgled.
Smanjenje napona apsorbuje jone iz elektrohromskog sloja, prozor postaje transparentniji i propušta više svetla.
- Radili smo studije slučajeva u pet gradova, i, u proseku, uštede u poslovnim zgradama iznose oko 25% zahvaljujući smanjenju opterećenja KGH sistema - kaže Rao Mulpuri, direktor Soladigm-a.
Trik koji može da posluži da ovi prozori postanu jeftiniji jesu bolji materijali i savremeniji proces proizvodnje. Danas su filmovi koje koristimo za staklene površine i solarne panele daleko bolji od onih koje smo imali pre neku deceniju, kada su nastali prvi elektrohromni prozori.
Soladigm će koristiti elektrohromni sloj na bazi volfram-oksida za svoje prve prozore ove vrste. Volfram-oksid može da izdrži puno ponovljenih ciklusa jonske "plime i oseke", kaže Delia Milliron iz LBNL-a (Lawrence Berkeley National Laboratory). Ona u ovoj laboratoriji radi na ispitivanju elektrohromnih materijala.
Međutim, volfram-oksid može zagrejati prozor do te mere da peče kada se dodirne, ali još jedna mana mu je ta što ne zaustavlja efikasno UV zračenje, što znaci da prolazi i dosta toplote.
Linkovi:
- Soladigm - www.soladigm.com
- Lawrence Berkeley National Laboratory - https://www.gradjevinarstvo.rs/pojmovi/Lawrence%20Berkeley%20National%20Laboratory
