Kako građevinska industrija nastavlja da se razvija, tako i upotreba stakla dobija sve veći značaj. Prema podacima iz industrijskih izveštaja, globalno tržište stakla dostiglo je vrednost od 110 milijardi dolara 2023. godine, a očekuje se da će do 2033. godine porasti na 187 milijardi dolara. Tradicionalno, staklo se koristi uglavnom za prozore i fasadne obloge, ali napredak u istraživanjima pokazuje da ono može imati značajno širu primenu, uključujući i ulogu nosećeg građevinskog materijala.
Ilustracija (Foto: Pexels)
Poslednjih decenija su stakleni blokovi izgubili popularnost, ali se sada ponovo istražuju zbog svoje dugovečnosti i održivosti. Za razliku od konvencionalnog float stakla i izolacionih stakala, liveno strukturalno staklo može sadržavati nečistoće iz recikliranog otpada bez gubitka čvrstoće i estetskih svojstava.
Ova osobina otvara vrata novim konstrukcionim rešenjima koja smanjuju građevinski otpad i podstiču princip kružne ekonomije.
Oglas
3D štampano staklo - budućnost gradnje
Jedna od najzanimljivijih inovacija u oblasti strukturalnog stakla dolazi iz laboratorija MIT-a, gde su istraživači razvili 3D štampani stakleni modul koji se ističe svojom nosivošću i mogućnošću reciklaže.
Koristeći naprednu verziju Glass 3D Printera (G3DP3), naučnici su proizveli staklene cigle u obliku broja osam, koje su otpornije na sile smicanja od standardnih pravougaonih blokova iste debljine.
Ovi stakleni moduli pokazuju sličnu mehaničku otpornost kao betonski blokovi, dok im vertikalni klinovi omogućavaju da se sigurno uklapaju jedni u druge bez potrebe za dodatnim vezivima. Pošto su izrađeni od standardnog stakla mogu se lako reciklirati bez gubitka kvaliteta, čime dodatno doprinose održivom građevinskom pristupu.
Evropski istraživački projekti i reciklirano liveno staklo
Tehnički univerzitet u Delftu takođe prednjači u istraživanju strukturalnog stakla, posebno kroz projekat ReStruct Group, koji je usmeren na upotrebu recikliranog otpada za konstrukcione elemente.
Istraživači Telesilla Bristogianni i Faidra Oikonomopoulou ističu da liveno staklo može prevazići ograničenja koja nameće tradicionalno dvoslojno staklo, otvarajući nove mogućnosti u dizajnu.
Njihov projekat Re3 Glass zasnovan je na modularnim staklenim blokovima koji se mogu lako sklapati i rasklapati bez potrebe za lepkom, što ih čini 100% reciklabilnim.
Sistem koristi suvi, transparentni međusloj napravljen od PVB i PU polimera, koji omogućava fleksibilnost pri sklapanju i smanjuje naprezanja među elementima. Ova tehnologija već je primenjena u projektovanju staklenog pešačkog mosta dugog 14 metara, izgrađenog iznad kanala u kampusu univerziteta.
Most je izrađen od svežnjeva staklenih nosača i livenih čvorova u obliku rešetke. Zanimljivo je da su istraživači dodatno ojačali konstrukciju kako bi mogla da izdrži duplo veće opterećenje od predviđenog. Stabilnost mosta testirana je tako što je 60 studenata hodalo i plesalo po njemu, dok su senzori merili opterećenja i naprezanja u konstrukciji.
Staklo kao zamena za pesak u betonu
Pored strukturalnog stakla, istraživači sa Tehnološkog univerziteta u Singapuru (NTU) razvili su inovativnu metodu za zamenu peska u betonu mlevenim otpadnim staklom. Ovaj novi građevinski materijal prilagođen je 3D štampi, pri čemu ne samo da smanjuje potrošnju prirodnih resursa, već i poboljšava vodonepropusnost i čvrstoću betona.
Pošto je prirodni pesak jedan od resursa koji se najviše eksploatišu, ova inovacija predstavlja odgovor na globalni problem njegove nestašice. Ipak, glavni izazov ove tehnologije jeste činjenica da se staklo iz ovakvih betonskih struktura kasnije teško može izdvojiti radi ponovne reciklaže.
Uprkos tome, ovaj proces pruža retku priliku za ponovno korišćenje materijala u industriji koja je tradicionalno poznata po velikim količinama otpada.
