Uprkos osetnom osiromašenju građana, padu kupovne moći i povećanju nezaposlenosti, promet nekretnina poslednjih godina ostao je gotovo nepromenjen. Od naglog smanjenja potražnje tokom svetske ekonomske krize koja je pogodila i domaće tržište, do danas je tržište stanova ostalo na istom nivou, a poznavaoci kažu da će tako ostati i ove godine.
Ipak, znatno je narasla nesigurnost kod kupaca, koji se sve ređe odlučuju da za kupovinu stana podignu kredit, pa su se plasmani banaka u tom segmentu od 2008. do danas prepolovili. S druge strane, za luksuznije stanove, one sa većom kvadraturom i u elitnim delovima Beograda, kupaca uvek ima, kažu agenti.
Oglas
Nenad Đorđević, predsednik Upravnog odbora „Klastera nekretnina“, kaže da se pogrešno pretpostavlja kako standard građana utiče na promet nekretnina, jer je "naš standard uvek bio toliko nizak da se stanovi nikada nisu kupovali od plata".
- Da od plate uštedi novac ili uzme kredit za stan i pre pet godina je mogao veoma mali procenat ljudi, sa vrlo visokim platama i stabilnim zaposlenjem. U nekretnine su ljudi ulagali novac koji imaju kao štednju, ili pak prodaju stan da bi kupili veći, ili dva manja. To je zapravo investicioni kapital stanovništva i privrede. Čak i u „zlatno“ vreme, tržište stambenih kredita je učestvovalo tek sa 25 do 30 odsto u ukupnom, a danas se ono, zbog realno nižih plata, smanjilo za 50 odsto – kaže Đorđević.
On dodaje da na promet nije mnogo uticala svetska kriza koliko kampanja koju je vodila tadašnja vlada i guverner da će cene nekretnina da padaju. Do toga je i došlo, jer su građani odlagali kupovine stanova.
Takođe, red u trgovini nekretninama uvešće i odredbe novog zakona kojima se predviđaju obavezne licencu za posrednike, kao i registar agencija koji će od 9. maja biti postavljen na sajtu Ministarstva trgovine.
- Od donošenja zakona broj lažnih oglasa se smanjio za 50 odsto. Oko 90 odsto oglasa se objavi na internetu, a posrednici su, kako bi privukli klijente, oglašavali nepostojeće nekretnine sa cenama mnogo nižim od tržišnih. To je stvorilo veliki zastoj na tržištu, jer su kupci bili u zabludi da je ponuda mnogo veća, a cene mnogo niže nego što jesu – kaže Đorđević.
On dodaje da će registar pomoći da trgovina nekretninama bude jednostavniji i transparentniji proces, jer će svako moći da proveri koje su agencije upisane, koji agenti imaju položen stručni ispit, na koji iznos je osigurana firma. Takođe, i agent sada ima obavezu da za svaki oglas koji objavi ima zaključen ugovor o posredovanju sa prodavcem, što će sprečiti objavljivanje lažnih oglasa.
Kaća Lazarević iz agencije „Alka nekretnine“ kaže da veliki problem predstavljaju drastično velike cene poreza koji klijenti plaćaju, ali i neuređenost katastra.
- Da bi se tržište razvijalo potrebno je da se katastar reorganizuje, modernizuje, da informacije budu lako dostupne i da svi koji nešto knjiže to mogu da urade efikasnije – kaže Lazarevićeva.
„Na samom tržištu“, nastavlja ona, „u ponudi je malo stanova i to onih koji su ranije izgrađeni, dok je gradnja novih gotovo stala. Zbog toga će, za kupovinu novogradnje u najavljenom projektu ’Beograda na vodi’, biti veliki broj zainteresovanih,“ procenjuje ona. „Kupci koji imaju nešto para pre će se odlučiti za novogradnju i radije će izabrati stan na toj lokaciji nego nešto drugo“, kaže ona, ali i naglašava da će se to desiti ukoliko cena kvadrata bude prilagođena našim prilikama.
Kamata na štednju isplativija
Zbog jako povoljnih kamata na oročenu štednju, veliki broj ljudi se radije odlučivao da novac čuva u banci nego da ulaže u kupovinu stana.
- Od 2008. devizna štednja rasla je za oko 600 do 700 miliona evra godišnje, a pre desetak godina 70 odsto tih para bi išlo u nekretnine. Banke su davale čak pet do sedam odsto kamate, i to je bilo daleko isplativije nego da se za taj novac kupi stan, jer od kirije za izdavanje ne može toliko da se prihoduje – tvrdi Nenad Đorđević.
