Grad Beograd ne bi mogao da se razvija bez investitora, jer se deo novca koji ulažu sliva u budžet i najveći deo sredstava kojima Grad raspolaže dolaze iz investicija u građevinskoj industriji.
- Investitori ne plaćaju samo naknadu za uređenje gradskog građevinskog zemljišta, već tu postoji čitav niz drugih stvari, poput kupovine materijala, plaćanja radnika, inženjera, prodavaca, marketinških stručnjaka... To je čitav lanac onih koji su uključeni u realizaciju jedne investicije u oblasti građevinarstva. Svi veliki infrastrukturni projekti koji se grade i koji će biti građeni zavise u dobrom delu od broja investicija i novca koji tim putem stiže u gradsku kasu - rekao je glavni gradski urbanista Marko Stojčić gostujući na Studiju B.
Oglas
.jpg)
Ilustracija (Foto: Pixabay.com)
Prema njegovim rečima, ogroman procenat investitora radi u skladu sa zakonom i pravilima struke i ne ugrožava druge. Ipak, u slučaju kao što je sada, kada imamo zaista veliki broj investitora, s vremena na vreme se pojavi neko ko ne poštuje sve propise i tada se pojave problemi kao što se dogodilo nedavno u Vidovdanskoj ulici, rekao je Stojčić i dodao da je takvih investitora više od jedan odsto, ali zbog toga često vodimo razgovore sa ljudima koji investiraju i, ukoliko je potrebno, obučavamo ih o izvesnim pojedinostima. Takvi su primeri ukoliko neko prelazi iz neke druge vrste biznisa u građevinarstvo, jer onda mora da ispoštuje pravila.
On je naglasio da se broj gradilišta u Beogradu izražava u hiljadama ukoliko se u obzir uzmu i privatna gradilišta na obodima grada.
- Trudimo se da imamo kontinuitet, da oko milion i po bude izgrađenih kvadrata godišnje. Sve to prati i izgradnja nedostajuće infrastrukture, naročito na levoj obali Dunava gde smo pre dve godine počeli sa pripremama za izgradnju kanalizacione mreže - rekao je Stojčić. On je istakao da se često tvrdi kako cela leva obala Dunava nema kanalizaciju i dodao da se to odnosi samo na deo objekata koji su izgrađeni devedesetih godina bez dozvole i plana.
- U naseljima Borča, Ovča, Kotež, sve što je urađeno planski ima svu potrebnu infrastrukturu. Međutim, jako je veliki broj objekata izgrađenih bez građevinske dozvole u poslednje tri decenije. To su objekti čiji investitori nisu plaćali naknadu za uređenje gradskog građevinskog zemljišta i u tom smislu nisu Gradu dali sredstva koja su mu neophodna da bi se to izgradilo. Veliki je problem u tim naseljima jer su nedovoljno široke ulice kako bi prošao gradski prevoz ili kola Hitne pomoći - istakao je Stojčić.
On je naglasio i da jedan deo Krnjače nije izgrađen na adekvatnoj koti, naime trebalo je da taj teren bude nasut i onda se ne bi dešavalo izlivanje podzemnih voda.
- Važno je da se podvukla crta i da ne sme više da se gradi bez dozvole, prvo što nema uslova da se to uradi, a drugo nije fer prema ostalim građanima Beograda. Veliki je problem okazonjenje, kada je neko gradio na značajnoj trasi javne infrastrukture ili kada zemljište nije vlasništvo onoga ko je podneo zahtev, a sve ostalo je rešivo - rekao je glavni urbanista.
