Tim naučnika Nacionalne laboratorije Oak Ridge američkog Ministarstva energetike (ORNL) uspeo je da uobičajenu plastiku iz domaćinstva pretvori u lepak za višekratnu upotrebu. Zahvaljujući jedinstvenim svojstvima, sasvim mala količina ovog lepka može da drži teret od čak 130kg!
.jpg)
Novi lepak nastao je od reciklirane plastike (Foto: Carlos Jones/ORNL, U.S. Dept. of Energy)
Ovo je jedan od najtvrđih materijala poznatih nauci, tvrde istraživači. Oni su kao polaznu tačku koristili polistiren-b-poli(etilen-ko-butilen)-b-polistiren ili SEBS. Ovaj gumeni polimer se može naći u četkicama za zube, ručkama upravljača i pelenama, a istraživači su ga opremili novim moćnim svojstvima promenom njegove hemijske strukture.
Nučnici su koristili tehniku spajanja nanočestica silicijum dioksida i polimera uz pomoć jedinjenja zvanih borni estri. Kao rezulatat je dobijen novi umreženi kompozitni materijal, nazvan SiNP. Dinamičkim umrežavanjem postiže se premošćavanje tipično nekompatibilnih materijala.
Oglas
Borni estri su ključni za ponovnu upotrebu lepka jer omogućavaju da se umrežene veze formiraju i prekidaju više puta. Ove umrežene veze se zapravo pomeraju unutar novog materijala, što mu omogućava da prianja na površine dovoljno snažno da kvadratni centimetar može da izdrži otprilike 130kg tereta.
Testovima žilavosti i pokušajima odvajanja materijala silom, utvrđeno je da ovaj lepak prevazilazi sve komercijalno dostupne lepkove i da je jedan od najtvrđih ikada napravljenih materijala.
.jpg)
Testovima je utvrđeno da je ovaj lepak jači od svih do sada poznatih (Foto: Carlos Jones/ORNL, U.S. Dept. of Energy)
Jak lepak je teško dizajnirati jer mora da bude i fleksibilan, a ove karakteristike nisu kompatibilne. Zato je izazov bio dodati čvrstinu fleksibilnom materijalu, a da ne izgubi na snazi, naglašavaju naučnici.
Novi lepak se može reciklirati i zadržava svoje performanse na temperaturama do 200 stepeni, pa se može aplikovati i na visokim temperaturama. Pretpostavka je da će naći primenu u vazduhoplovstvu, automobilskoj industriji i građevinarstvu, pa se sada radi na komercijalizaciji i poboljšanju tehnologije.
Njegove prednosti u industriji i zaštiti životne sredine su u uštedi resursa i smanjenju otpada. Njime se mogu vršiti popravke ili ispravljati skupe greške i može se ponovo obraditi za novu upotrebu u izazovnim aplikacijama.
Istraživanje je objavljeno u časopisu Science Advances.
