Lepljive školjke stvaraju dosta neprilika pomorcima, ali ove tvrdoglave školjke i njihovi rođaci mogu da budu rešenje stvaranja nove vrste lepljivih materijala. Inženjeri sa Masačusetskog instituta za tehnologiju (MIT) su stvorili vodootporne lepkove na bazi proteina koji ovim stvorenjima daje takve lepljive kvalitete, što je otkriće koje bi jednog dana moglo da se koristi u velikom broju industriju, od građevinarstva, preko pomorstva do medicine.
„Mnogo podvodnih organizma treba da bude u stanju da se zalepi za stvari, tako da oni prave sve vrste različitih lepkova iz kojih mi možemo da crpimo inspiraciju“, kaže Timoti Lu, vanredni profesor biološkog inženjeringa, elektrotehnike i računarstva i jedan od autora ove studije.
Što se tiče školjki, njihovi lepkovi su poznati kao proteini stopala školjki. Naučnici su imitirali te proteine ranije inženjering e. coli bakterije, mada profesor Lu kaže da to nije bilo dobro rešenje jer nije predstavljalo pravu složenost prirodnog lepka.
U novom istraživanju, istraživači sa MIT-a su stvorili bakteriju kako bi stvorili sve vrste proteina stopala i pomešali ih sa krivudavim vlaknima - bakterijskim proteinima koji imaju mogućnost da se okupe i stvore velike mreže. Tim je zatim prečistio proteine iz bakterija i inkubirao ih, što je rezultiralo sa gustom mrežom i materijalom koji je sposoban za vezivanje sa suvim i vlažnim površinama.
Prilikom testiranja novog materijala, istraživači su utvrdili da se on drži za instrumente napravljene od silicijuma, zlata i polistirena. Oni tvrde da je hibridni materijal jači od prirodnog lepila školjki i da je najjači od svih stvorenih materijala te vrste. Takođe je primećeno da je lepak bio najefikasniji kada je bio napravljen od jednakih delova proteina dvoja stopala školjki, a ne u neravnomernom odnosu.
Jedino ograničenje jeste da su istraživači bili u stanju da proizvedu samo male količine materijala u isto vreme. Oni sada rade na tome da to prevaziđu, a eksperimentisanje sa različitim tipovima proteina stopala školjke kao sredstvo za poboljšanje snage lepka. Njihova vizija čak i uključuje planove za stvaranje „živog lepka“, sloja bakterija koje detektuju oštećenja i automatski proizvode lepak koji će ta oštećenja popraviti.
Istraživanja naučnika sa MIT-a su objavljena u stručnom časopisu „Nature Nanotechnology“.
