Ušteda vode u zgradarstvu - kako do ušteda od 30%?

U ovom tekstu saznaćete kako je moguće povećati uštedu vode u objektima, načinima na koje se u SAD dobijaju poeni LEED sertifikacije za efikasnost kod korišćenja vode u objektima, i naučićete da prepoznate koji su efikasni proizvodi za kuhinje, toalete, kupatila i zelene površine u stambenim i poslovnim objektima, mnogi dostipni i na našem tržištu.

Ušteda vode je jedan od osnovnih principa zelene gradnje, pored konstruktivnih sistema, uštede energije, uticaja objekta na okolinu, itd. Ušteda vode ne zasniva se samo na vrhunskim i skupim tehnologijama već na pažljivom projektovanju instalacija i izboru proizvoda povezanih sa upotrebom vode.

Ovaj tekst je zasnovan na online kursu Sistemi za upotrebu vode u zelenoj gradnji, Američkog instituta arhitekata SAD – AIA (ovaj i druge kurseve možete pronaći na adresi www.architectces.com). Bez obzira na to što se podaci u tekstu odnose na SAD svaki naš arhitekta koji želi da projektuje održive objekte ovde će naći primenjive savete za uštedu upotrebe vode u objektima i preko 30%.

Značaj uštede vode u zgradarstvu

Oko 70% planete prekriveno je vodom, ali 97% od toga je slana voda mora i okeana, 2% je zaleđeno na polovima i u glečerima, a tek 1% je dostupno za korišćenje. Prema USGBC (Savet za zelenu gradnju SAD) zgrade u SAD troše 30% ukupne energije, 65% električne energije, 30% emisije gasova, 30% sirovina koje se koriste, 30% otpada (136 miliona tona godišnje) i 12% pijaće vode. Američki institut arhitekata – AIA kaže da prosečan zeleni objekat troši 30% energije manje od od onog koji propisuju osnovni standardi. U SAD su procene da već 90% građevinara ima nekog dodira sa zelenom gradnjom, a zelene zgrade će 2010. činiti do 10% objekata u SAD.

U SAD broj stanovnika povećao se za 90% od 1950. do 2000. godine a potražnja za vodom u istom tom periodu porasla je za 209%. Četvoročlana porodica u SAD prosečno troši 400 galona dnevno, tj. oko 1.500 litara (1 galon tečnosti  iznosi oko 3,8 litara) - 70% je utrošak u kući. Od toga je 26% za toalete, a 15% isteče kroz slavine.

EPA (Agencija za zaštitu okoline – Environmental Protection Agency) kaže da će do 2013. godine čak 36 država u SAD imati problem sa vodom na lokalnom, regionalnom ili državnom nivou. Globalno zagrevanje koje dovodi do pojave klime sve je očiglednije i kod nas, pa je kontrola potrošnje vode važna ne samo zbog nižih računa već i zbog odgovornosti prema okruženju i narednim generacijama.

Zeleni standardi za upotrebu vode u zgradarstvu SAD-a

Neprofitna organizacija USGBC razvila je LEED sistem za pružanje nacionalnog standarda za zelenu gradnju. Koristi se kao alat projektantima koji žele da postignu odlične rezultate u potrošnji energije i vode. LEED promoviše odgovornu, zdraviju i profitabilniju gradnju.

LEED sertifikacioni program daje bodove u pet širih kategorija:

• urbanizam
• upravljanje i ušteda vode
• energetska efikasnost i obnovljiva energija
• upotreba materijala i resursa
• kvalitet unutrašnjeg prostora

Svaka od ovih kategorija daje određeni broj poena koje se tiču korišćenja vode, ali on varira:

• LEED-NC – novogradnja (New Construction) 5 poena
• LEED-EB – postojeći objekti (Existing Buildings) 5 poena
• LEED-CI – komercijalni enterijeri (Comercial Interiors) 2 poena
• LEED-CS – jezgro i omotač zgrade (Core and Shell) 5 poena
• LEED-H – kuće (Homes) 12 poena
• LEED-ND – lokalni doprinos (Neighborhood Development) 1-2 poena
• LEED za škole (for Schools) 6 poena

Poeni koji se dodeljuju za novogradnju (LEED-NC) raspoređeni su na sledeće načine:

• 1 poen - smanjenje potrošnje pijaće vode za navodnjavanje za 50% (korišćenje lokalnih biljnih vrsta u okolini, kako bi se smanjila ili izostavila potreba za navodnjavanjem), instalacija efikasnog sistema navodnjavanja kao što su pametni sistemi kontrole navodnjavanja, korišćenje recikliranih otpadnih voda iz samog objekta
• 1 poen - za navodnjavanje isključivo sakupljanom kišnicom, recikliranom sivom vodom, ili tehničkom vodom a ne pijaćom (izgradnja rezervoara gde se sakuplja voda iz drenažnog sistema, oluka, kupatila, itd.)
• 1 poen - za korišćenje inovativnih tehnologija za preradu otpadnih voda koje smanjuju odlazak pijaće vode u kanalizaciju za 50% (visokoefikasni toaleti, suvi pisoari - koji ne koriste vodu za ispiranje, korišćenje atmosferskih voda ili sive vode za vodokotliće, prerada otpadnih voda u okviru sistema)
• 2 poena - dobijaju se za smanjenje korišćenja vode u vodokotilićima, kupatilskim slavinama, kuhinjskim sudoperama, i to, jedan poen za smanjenje od 20% i dva poena za smanjenje od 30% (dalje u tekstu će bitti objašnjeno kako ovi proizvodi mogu smanjiti potrošnju vode)

Poeni za postojeće objekte (LEED-EB) određuju se nakon što su ispunjeni osnovni preduslovi za smanjenje utroška vode (dovođenje na trenutno važeći zvanični standard):

• 1 poen - smanjenje upotrebe pijaće vode za navodnjavanje za 50%, i još jedan poen ako je ušteda 95% uz korišćenje inovativnih tehnologija i gorenavedenih sistema
• 1 poen - smanjenje korišćenja pitke vode za toalete za 50%, ili tretiranje 100% otpadnih voda na lokaciji
• 1 poen - za smanjenje od 10% na svim slavinama i još jedan za uštedu od 20%.

U poslovnim enterijerima (LEED-CI) samo jedan poen određen je za smanjenje upotrebe vode od 20% i još poen za 30%. Ovo se odnosi na vodu u toaletima, pisoarima, toaletnim lavaboima, tuševima i kuhinjama.

Druge oblasti koje se odnose na smanjenje upotrebe vode u LEED setifikaciji su zagrevanje vode, i uređaji za postizanje opšte efikasnosti objekta (bela tehnika sa Energy Star sertifikatom, itd).

Postoje još dva nacionalna programa u SAD koji se odnose na zelenu gradnju i upravljanje potrošnjom vode u zgradarstvu:

• NAHB je ponudio Vodič za izgradnju zelenih domova (Model Green Home Building Guidlines), koji se bavi sličnim temama kao i LEED standardizacija.
• EPA (Agencija za zaštitu okoline - Environmental Protection Agency) je predstavila WaterSence program za podizanje nivoa svesti o ovoj temi. Planiraju da ovu oznaku stave na sve uređaje i sisteme koji smanjuju potrošnju vode za 20%. Zbog visokog udela u potrošnji, toaleti su bili prvi nosioci oznake WaterSense sertifikata. 2007. godine toaleti su morali imati protok od 1,5gpm (galona po minuti - oko 5,7 litara / galon tečnosti = 3,8 litara) pri pritisku od 60psi (414kPa / psi - funta po kvadratnom inču, 1psi = 6,9kPa), a sledeće su slavine sa 1,2gpm (oko 4,5 litara po minuti) pri pritisku od 20psi (138kPa), što znači da slavine moraju imati aplikaciju za dodavanje pritiska (na prvom mestu aeranti o kojima će kasnije biti reči). WaterSence program sadrži i propise za uređaje za navodnjavanje.

Odgovorno projektovanje – najkraći put do ušteda i komfora

Uz širok spektar različitih efikasnih proizvoda danas više ne morate žrtvovati stil kako biste bili odgovorni prema okolini. Takođe, zeleni proizvodi su sve dostupniji na tržištu, a samim tim i njihove cene su prilagođene potrebama kupaca različitih mogućnosti.

Pre nego što se detaljnije pozabavimo samim proizvodima u higijenskim prostorijama važno je znati da oni nisu jedino na šta treba obratiti pažnju kako bi se došlo do zelene arhitekture i enterijera. Ovde važe ista pravila kao i za sve druge delove objekta, dakle, podsetimo na osnovne principe koji neki proizvod ili materijal čine zelenim:

• obnovljivost – npr brzorastući bambus
• ponovna upotreba – materijali koji se mogu reciklirati ili lako koristiti ponovo
• trajnost – garantuje smanjenje otpada
• utrošak energije – svi faktori koji se tiču eksploatacije sirovina, transporta i proizvodnje, odnosno obrade
• uticaj na okolinu – enterijer i eksterijer.

Veliki deo zelenih materijala koji ovde mogu naći primenu je zapravo načinjen od recikliranih sirovina (staklo, papir, keramika, aluminijum). Tu je zatim i upotreba drveta koje ima FSC standard koji garantuje da je drvo poreklom iz šuma kojima se pažljivo upravlja prema standardima koje je postavio Forest Stewartship Council. Važno je da se ne koriste materijali koji sadrže formaldehid ili toksične materijale u završnoj obradi.

Dakle, pre nego što se pristupi izboru wc-šolje ili slavine, važno je da pod, zidovi, kabine i sl. budu izabrani od materijala koji nemaju negativan uticaj na okolinu, u procesu proizvodnje ili nakon svog životnog veka, kao ni negativan uticaj na zdravlje korisnika prostora. Zato se preporuručuje upotreba obloga od recikliranih ili prirodnih materijala (zelenih linoleuma, teraco poda od recikliranog stakla, ili obloga od bambusa i barskog bilja koje se brzo obnavlja).

Treba obratiti pažnju da obloge ne sadrže štetne hemikalije, kao i da ih ne zahtevaju u procesu proizvodnje. Preporučuje se i upotreba obloga koje se sastoje iz elemenata (ploče, pločice, daske i sl) kako bi bila moguća zamena samo oštećenih ili pohabanih delova a ne čitave obloge. Naglašava se i obavezno korišćenje premaza i boja koje ne emituju štetne hemikalije i čestice u enterijer čime ugrožavaju zdravlje korisnika.

Proizvodi koji smanjuju potrošnju vode u zgradarstvu

Pri izboru proizvoda za svoje objekte arhitektima se savetuje da biraju one sa Energy Star nalepnicom koja garantuje minimalni standard efikasnosti određen od strane Vlade, mada je poželjno koristiti i zahtevnije standarde, poput onih koje ispunjavaju proizvodi sa GreenSpec liste koju formira USGBC.

Takođe, moguće je i savetovati se sa proizvođačima, odnosno distributerima koji mogu da ponude različita rešenja iz svog asortimana. Isti principi važe i kod prethodnog izbora materijala u enterijeru za kuhinje i kupatila.

Kod izbora sanitarija (slavina, tuševa, wc-šolja, itd.) postoji nekoliko osnovnih smernica:

• korišćenje manje količine vode – ukoliko uređaj koristi manje vode za funkciju koju ispunjava automatski se postiže efikasnost u konačnoj računici (međutim, prve varijante glava štedljivih tuševa nisu pružale podjednako dobar osećaj korisnicima, ali uz pomoć novih tehnologija razvijeni su proizvodi koji sa manje vode pružaju isti utisak)
• kontrola efikasnosti uređaja – napredak elektronike doprineo je boljoj kontroli količina korišćene vode; najefikasniji su oni uređaji koji uopšte i ne koriste vodu, kakvi su npr. savremeni pisoari ili toaleti koji neutrališu nečistoće hemijskim putem ili koriste ulja i druge tečnosti za zaptivanje sifona
• efikasnije korišćenje energije – zagrevanje vode za slavine, veš-mašine i sl. solarnom energijom
• efikasni uređaji bele tehnike – veš-mašine koje štede vodu i električnu energiju dajući iste rezultate higijene
• zdravlje korisnika – iako LEED sertifikacija ne uključuje filtere za prečišćavanje vode, dodatno filtritanje vode važna je tema za veliki broj korisnika, pa se zato arhitektima preporučuje da predvide neki od proizvoda koji će dodatno filtrirati pijaću vodu

Vodokotlići

EPA kaže da toaleti troše 26% vode u enterijerima. Federalni zakon - EPACT (Energy Policy Act iz 1992. godine) kaže da toaleti ne smeju koristiti više od 1,6gpf (galona po ispiranju, tj. oko 6 litara) a visokoefikasni toaleti spuštaju tu granicu na 1,3 gpf (oko 5 litara) štedeći tako oko 20% vode za ovu upotrebu.

Tehnologije koje koriste pritisak iz cevi, umesto proste gravitacione sile za ispiranje toaleta, prave značajne uštede vode pružajući jednaku ili bolju higijenu.

Jedna od varijanti je i ugradnja vodokotlića sa mehanizmom za dva nivoa količine vode – niži i viši, kakvi se prodaju već dugo i kod nas. Viši nivo ispušta 1,6 a niži 0,8gpf (oko 3 litre), tako da se korišćenjem ovih vodokotilića potrošnja vode može smanjiti za 20%, i više.

Sistemi koji umesto ispiranja vode koriste hemikalije koje nečistoće neutrališu hemijskim putem, nisu pogodni za poslovne prostore i kućnu upotrebu, već je uobičajena njihova primena za javne toalete, kabine za gradilišta, tj. svuda gde je upotreba vode limitirana.

Pisoari

Osnovni zahtev za pisoare je 1gpf (3,8 litara). Novi proizvodi ove vrste, koji se aktiviraju mehanički ili elektronski, troše 0,7gpf (2,5 litara) što je dovoljno da se postigne najviši zahtevani nivo uštede po LEED standardu od 30%. Neki pisoari dostižu i 0,13gpf (0,5 litara), a postoje i oni koji uopšte ne koriste vodu. Kontrolisani uređaji, mehanički i elektronski, mogu da smanje potrošnju vode u pisoarima za 40%. Mogu se podesiti i da ispuštaju više vode, ali to povećava i potrošnju.

Suvi pisoari ne koriste vodu i imaju zapravo kanistere koji se menjaju. Oni funkcionišu po sistemu sifona i začepljuju se tečnim čepom, kao što je alkohol sa mineralima, ili biljno ulje, koji zaustavljaju isparenja (više možete saznati na adresi www.waterless.com).

Tuševi

Osnovni vladin standard EPACT odredio je granicu od 2,5gpm (9,5 litara po minuti) za tuš-glave. Efikasne glave za tuševe prosečno koriste 1,5 do 2gpm (6-7,5 litara), što predstavlja uštedu od 20-40%. Ključ uspešnog dizajna glava tuševa nije samo u tome da se smanji količina vode u vremenskom intervalu već i da korisnik ima jednak doživljaj. Tehnologije danas koriste termodinamiku, brzinu i prečnike tuš glava i postižu luksuzniji doživljaj sa manje vode. Njihova upotreba je naročito pogodna za ugostiteljske objekte (spa, motele, hotele) i objekte za rekreaciju. Preporučuju se i za zdravstvene ustanove, naročito one za bogatiju klijentelu (klinike za estetske operacije, staračke domove i sl).

Tuš kabine sa prskalicama (car wash efekat - perionica automobila) dugo nisu mogle ispuniti zelene standarde. Međutim, zahtev tržišta naterao je prizvođače da ulože dodatne napore da istovremeno obezbede što zeleniji proizvod sa podjednakim utiskom za korisnike. Četiri prskalice u ovim kabinama svakako da troše više nego jedna standardna, ali one sada mogu biti zamenjene onim koje štede i do 36%, tj. 1,6 umesto 2,5gpm (6 umesto 9,5 litara), što će reći da je ušteda 3,6gpm (13,5 litara po minuti).

Savetuje se i upotreba kabina sa srednjim protokom umesto onih sa visokim jer ukupno troše 8-11gpm (30-40 litara po minuti), nasuprot kabinama sa visokim protokom koje troše više od 12gpm (45 litara). Trenutno je u ponudi i kabina sa JettedShower sistemom koja koristi samo 4gpm (15 litara) za dve prskalice i glavu tuša.

Slavine, elektronske slavine i aeratori za kuhinje i lavaboe

Neki proizvođači isporučuju na tržište slavine sa manjim protokom, ali ima i onih koji nude mogućnost izbora najbolje kombinacije prema specifičnim potrebama objekta. Na primer, možete birati nezavisno tip aeratora (prstena na vrhu slavine zbog kog se voda ne sliva u sporom mlazu), i vrstu mehanizma za uključivanje i isključivanje slavine.

Aeratori sami mogu znatno uticati na uštedu vode, pa tako neki troše samo 0,5gpm (do 2 litra) što je za 75% manje od standardnih koji troše 2,2gpm (preko 8 litara). Uobičajeni su aeratori koji potrošnju smanjuju za 30%, tj. oni sa protokom od 1,5gpm (ispod 6 litara). Pri ovom protoku korisnik ne može primetiti nikakvu razliku u efikasnosti slavine. Takođe, aeratori mogu imati posebne karakteristike kao što je posebna trajnost (antivandal) ili antimikrobne osobine zahvaljujući posebnim agensima.

Kod slavina se za uštedu vode koriste i različiti merni sistemi (tajmeri i sl). Tako neki proizvođači slavina nude podešavanje vremena tečenja vode, pa utrošak po jednom aktiviranju slavine može biti od 0,13gpm pa sve do 0,08gpm (0,5 do 0,3 litra po minuti). Ovo dovodi do ušteda od 48-68%. Vremenski ograničeno tečenje vode na slavinama onemogućuje da neko ostavi otvorenu slavinu pa se posebno preporučuje za javne i školske objekte.

Jedno od rešenja je i aktiviranje pedalom koja se pritiska nogom, pa voda teče samo dok neko stoji na pedali (poput slavina u toaletu voza), čime korisnik ne mora da dodiruje bateriju. Tako je moguća ušteda vode i za 30%.

Naravno, postoje i elektronski uređaji koji rade po principu digitalnog oka (kao i automatska klizeća vrata) koji takođe omogućavaju bolju higijenu i preciznu kontrolu potrošnje vode po jednom aktiviranju.

Elektronske slavine poslednjih godina sve se češće upotrebljavaju i u stambenim enterijerima. Neke od njih isporučuju se sa aplikacijama za programiranje rada po potrebi korisnika:

• vreme tečenja po jednom aktiviranju
• vreme aktiviranja – koliko će vremena trebati da voda poteče nakon aktiviranja slavine
• zaključavanje – koliko vremena može da prođe između dva aktiviranja
• domet senzora – udaljenost na kojoj ruka aktivira senzor (može se podesiti da voda teče sve dok su ruke ispod slavine)
• mogućnost nastavka tečenja nakon zadatog vremenskog intervala ako su ruke u zoni slavine.

Hands-free tehnologija podrazumeva aktiviranje bez dodira slavine i u velikoj meri utiče na uštedu vode. Postoji i tehnologija aktiviranja i deaktiviranja dodirom gde se tečenje vode uključuje i isključuje prilikom dodira bilo koje tačke slavine (cevi, aeranta ili ručke). Ovo pruža dodatne pogodnosti pri radu u kuhinji, na primer kada je potrebno napuniti veću posudu vodom. Naravno, proizvođači snabdevaju tržište uređajima koji kombinuju ove dve tehnologije.

Ipak, bez obzira na sve napretke visoke tehnologije, ukoliko slavine nemaju dodatno i efikasne aeratore ne mogu dobiti LEED standard. Elektronske slavine same po sebi nemaju znatnije prednosti u odnosu na ostale sisteme za kontrolu potrošnje vode na slavinama (prethodno navedene mogu da postižu istu potrošnju savesnim korišćenjem), ali one doprinose boljim higijenkim uslovima za korisnike (smanjuju širenje bakterija ili raznošenje organskih materija koje pogoduju razvoju mikroorganizama kod obrade sirove hrane). Njihova posebna prednost je u tome što su jednostavne za korišćenje svim korisnicima bez obzira na uzrast ili eventualne invaliditete.

Jedan primer elektronske slavine možete pogledati na linku ovde - http://vimeo.com/10096407

Filtracija vode

Filtracija vode ne spada pod LEED standardizaciju ali je važna tema u savremenom građevinarstvu u delu koji se odnosi na zdravlje i komfor korisnika prostora. Posredno, uključivanje aplikacija za prečišćavanje vode u objektu znatno doprinosi očuvanju planete – korisnici zbog bojazni za zdravlje ili ukusa industrijski dezinfikovane vode u gradskom vodovodu kupuju vodu u plastičnim flašama, pa se filtriranjem na licu mesta štedi na duplom transportu vode za piće (vodovod i transport flaširane vode na istu adresu), a sve plastične boce ipak ne završe na reciklaži.

Filtracija vode eliminiše štetne materije kao što su živa, olovo i pesticidi. Neka rešenja zasnivaju se na filtraciji vode kroz minerale što znatno doprinosi ukusu pijaće vode. Filtracija vode može naći svoje mesto kod kuhinjske sudopere, kupatilskog lavaboa ili u sklopu frižidera.

Efikasni uređaji bele tehnike

LEED sertifikacija objekta uključuje korišćenje efikasnih tenologija koje se odnose na zagrevanje i upotrebu vode. Na primer, može se doći do LEED poena korišćenjem mašina za pranje veša i posuđa koje imaju oznaku Energy Star. Proizvođači bele tehnike nude i proizvode koji koriste manje vode od standardnih uz jednaku higijensku efikasnost.

Savetuje se i upotreba protočnih bojlera koji greju vodu samo onda kada je potrebna. Naravno, sva topla voda u objektu može biti deo većeg sistema čiji osnov čine solarne ploče za zagrevanje vode na krovu objekta. Oni u Srbiji mogu dovesti vodu na temperature i preko 700C leti, pa će zapravo mašine za pranje priključene na ovaj sistem, a ne samo direktno na vodovod, imati zadatak samo da dogreju vodu do potrebnih temperatura. Tržište, ne samo u SAD, sve je bolje snabdeveno uređajima koji objedinjavaju sve ove aplikacije.

Navodnjavanje zelenih površina

Prema EPA-inom WaterSense programu 30% vode u stambenom sektoru odlazi za navodnjavanje zelenih površina, što u SAD iznosi ukupno 7 milijardi galona dnevno (26 miliona hektolitara), dok BuildingGreen daje podatak da čak 50% vode u urbanim sredinama služi za navodnjavanje. Zavisno od lokalnih klimatskih uslova ovaj procenat varira u različitim delovima SAD – 10% na severu, i čak 70% na zapadu i jugozapadu zemlje.

Procene su da je čak 50% ove količine neiskorišćeno zbog preteranog zalivanja, isparavanja, raznošenja vetrom, loše postavljenih ili održavanih sistema za navodnjavanje itd. Načini uštede i primenjeni sistemi zavise od isplativosti, vrste i namene objekta, pa je važno znati da je, bez obzira da li se radi o vikendici, javnom objektu ili kući, moguće pronaći neki od načina za što efikasniju upotrebu vode.

Optimalno rešenje za uštedu ove vode jeste sadnja autohtone vegetacije, tj. one kojoj navodnjavanje i nije preko potrebno. Kada je navodnjavanje neophodno preporučuju se pametni sistemi:

• kapalice - voda biva isporučena ispod biljaka direktno na tlo, bez gubitaka koje odnese vetar ili koji ispare sa lišća
• sistemi za kontrolu vlažnosti - obezbeđuju dodavanje vode na onim mestima gde je zaista potrebna
• sistemi praćenja vremenskih uslova - u skladu sa vremenskim uslovima, tipu zemljišta i vrstama bilja na zelenoj površini prilagođavaju upotrebu vode za svaki deo površine posebno
• sakupljanje atmosferskih voda - izgradnja rezervoara koji će prikupiti vodu iz oluka, slivnika, drenažnog sistema i sačuvati je za kasniju upotrebu
• sakupljanje sive vode - korišćenje za zalivanje filtrirane upotrebljene vode iz kuće (npr. iz tuš kabina).

U SAD već su dostupne detaljne preporuke za sisteme za navodnjavanje zelenih površina koje je izradila EPA u okviru WaterSense programa.

Zaključak

U objektima je moguće ostvariti znatne uštede vode izborom proizvoda koji će obezbezbediti optimalnu potrošnju, a pri tome se ne mora izgubiti na estetskom kvalitetu enterijera ili izdvojiti više novca. Bez obzira na ograničenu ponudu tržišta u Srbiji, navika arhitekata da razmišljaju u skladu sa održivom gradnjom pri projektovanju objekata, polazna je tačka za uspostavljanje održive gradnje i kod nas.

Zelena gradnja je i nastala pre svega kao etički koncept struke, da bi tek zatim došla do priznatih standarda ili bila proglešena obaveznom u nekim gradovima i državama sveta. Zadatak arhitekata nije da čekaju nametanje standarda, već njihova implementacija u svaki naredni projekat - ne zato što mora, nego zato što treba, i zato što je, na kraju krajeva - isplativo.