Istraživači iz Velike Britanije predstavili su viziju u kojoj leteći roboti grade zgrade visoke kao Burdž Kalifa ili Empajer Stejt Bilding, čime pomeraju granice dosadašnjih građevinskih metoda. Studija, sprovedena od strane Imperial College London i Univerziteta u Bristolu, otkriva inovativan proces poznat kao Aerial Additive Manufacturing (Aerial AM) - autonomno nanošenje građevinskog materijala iz vazduha.
.jpg)
Testiranje drona (Foto: Empa)
Za razliku od tradicionalnih metoda i robota koji deluju sa zemlje, dronovi mogu da grade bez ograničenja visine i pristupaju teško dostupnim lokacijama. Ova tehnologija ne samo da omogućava skalabilnost pri velikim visinama, već pruža i mogućnosti za brze popravke i smanjuje potrebu za transportom i upotrebom materijala, čineći gradilišta sigurnijim.
Naučnici naglašavaju da Aerial AM ima potencijal da reši akutne globalne probleme stanovanja i infrastrukture. Leteći roboti, opremljeni naprednim manipulatorima, mogu prevazići ograničenja postojećih građevinskih tehnika i sistema baziranih na kopnu.
Oglas
Novi pristupi u građevinarstvu
Jedna od ključnih prednosti dronova jeste njihova sposobnost rada na terenima koji su nepristupačni tradicionalnim sredstvima - bilo da se radi o planinama, krovovima, zonama pogođenim katastrofama ili čak drugim planetama. Dronovi mogu da rade u rojevima, bez potrebe za fiksnom lokacijom, nudeći pritom izuzetnu fleksibilnost.
Kako bi podržali razvoj ove tehnologije, istraživači su razvili autonomni sistem za Aerial AM koji rešava izazove kao što su koordinacija letova, precizno nanošenje materijala i skaliranje za velike projekte.
Basaran Bahadir Kocer, predavač na Univerzitetu u Bristolu i koautor studije, istakao je da, iako tehnologija beleži značajne pomake, i dalje se suočava sa izazovima poput otpornosti materijala, navigacije na otvorenom prostoru i sinhronizacije većeg broja dronova.
Prema njegovim rečima, rešavanje ovih prepreka ključno je za primenu tehnologije u realnim uslovima.
Tri glavna tipa: modularne jedinice, zatezne strukture i kontinuirano nanošenje materijala (Foto: Empa)
Iako su roboti sa mehaničkim rukama i 3D štampači već deo gradilišta, oni su obično teški i neprilagođeni radu na nepravilnim terenima ili većim visinama, za razliku od lakih i pokretljivih dronova.
Prvi testovi i perspektive
Prvi realni testovi Aerial AM tehnologije odvijaju se u DroneHub centru u Švajcarskoj, pri švajcarskom istraživačkom institutu Empa. Ovaj centar omogućava testiranje letećih građevinskih robota izvan laboratorijskih uslova.
Posebno obećavajuću primenu dronovi nalaze u situacijama pružanja pomoći pri katastrofama. Moguće je njihovo korišćenje za dopremanje materijala, izgradnju privremenih skloništa i sanaciju oštećenja na teško dostupnim objektima, poput visokih fasada ili mostova, bez potrebe za skelama.
Yusuf Furkan Kaya, glavni autor studije i istraživač u Empa i Laboratoriji za održivu robotiku na EPFL-u, ukazuje na to da su tradicionalni kopneni roboti masivni, zahtevaju dugotrajne pripreme i imaju ograničen domet. Nasuprot njima, dronovi su laki, mobilni i prilagodljivi, iako trenutno postoje samo u ranoj fazi razvoja.
Kaya dodaje da bez laganih, stabilnih i prilagodljivih materijala tehnologija ne može ostvariti svoj puni potencijal, a i sam dizajn objekata mora se prilagoditi preciznosti letećih robota kako bi se garantovala sigurnost.
Predloženi sistem autonomije za Aerial AM obuhvata pet faza, od jednostavnih letova po zadatim rutama do potpune autonomije, u kojoj roboti samostalno analiziraju okolinu, uočavaju greške i prilagođavaju konstrukciju u realnom vremenu. Kaya ističe da ovaj okvir nije samo teorijski već predstavlja realan put razvoja.
Studija je objavljena u uglednom časopisu Science Robotics, najavljujući nove horizonte u građevinskoj industriji.
