Stopala gekona (vrsta guštera) su veoma slična lepljivoj traci, makar kada je u pitanju mogućnost lepljenja za stvari. Za razliku od trake, međutim, oni zadržavaju lepljive osobine svojih stopala nakon mnogo korišćenja. Sada, zahvaljujući istraživanju koje se sprovodi na Karnegi Melon Univerzitetu i nemačkom Kalsrue institutu za tehnologiju, možda ćemo jednog dana koristiti samočisteću lepljivu traku za višekratnu upotrebu.
Mikroskopska slika trake inspirisane gekonom sa većim staklenim sferama pre samočišćenja
Noge gekona su lepljive zahvaljujući milionima projektila nalik dlaci mikroskopske veličine, poznate pod imenom setae. One se privremeno vezuju sa površinama na molekularnom nivou, zahvaljujući efektu Van der Valsove veze. Kada gekon hoda unapred, trenje koje se stvara nogama koje se bočno vuku po površini izaziva da se veće čestice prljavštine odvaljuju od setae, dok manje čestice padaju između njih u naborima na koži guštera. To je ono što je u velikoj meri odgovorno za samočisteći aspekt stopala.
Naučnici su kopirali ovaj efekat stvaranjem elastičnih mikrodlaka oblika pečuraka koje su modelovane po ugledu na setae, i to u tri veličine. Umesto prljavštine, istraživači su prosuli male staklene sfere na površinu. Parče trake pokrivene sa mikrodlakama je zatim pritisnuto na tu površinu, pomereno bočno i zatim ponovo odlepljeno - na isti način na koji bi gekon hodao.
U slučajevima kada su mikrodlake bile manje u prečniku od sfera, traka je inicijalno izgubila svoju lepljivu silu nakon svog prvog kontakta sa površinom, ali je zatim povratila 80 do 100 odsto nje nakon osam do deset narednih aplikacija. To je zbog efekta samočišćenja koji se aktivirao kako su staklene sfere otkotrljane sa mikrodlaka.
Oglas
Traka pre i (manja fotografija) posle samočišćenja
Međutim, kada su mikrodlake bile veće u prečniku od sfera, one su imale tendenciju da padnu između njih umesto da se otkotrljaju. Pošto na traci nema kožnog nabora u kome bi sfere nestale, samočisteći efekat nije toliko izražen - samo je jedna trećina od prvobitne lepljive sile trake vraćena nakon više ponovljenih primena.
Zbog ovoga, naučnici veruju da bi manje mikrodlake (u nanometarskom spektru) trebalo da funkcionišu bolje na odbijanju prljavštine, pošto bi bile manje u prečniku od većine čestica prašine. Tim je već veštački reprodukovao nabore kože, koje se mogu koristiti za hvatanje čestica prašine, i planira da testira novu i poboljšanu verziju trake u bliskoj budućnosti. Tim se nada da će kada bude usavršena, traka moći da se koristi u raznim primenama, od građevinarstva, industrije odeće i obuće, pa do medicinskih primena.
Možda vas neće iznenaditi činjenica da ovo nije prvi put da je stvorena lepljiva traka za višekratnu upotrebu inspirisana gekonom. Druga verzija je razvijena na Univerzitetu u Kilu pre dve i po godine, kada smo o njoj i izveštavali.
Istraživanje je nedavno objavljeno u stručnom časopisu Interface.
