U nedelju 8. septembra, Japan se radovao nakon što je objavljeno da će Tokio biti domaćin Letnjih olimpijskih igara 2020. godine. Kao što smo videli u Londonu prošle godine, biti domaćin međunarodnog sportskog događaja kao što su Olimpijske igre nije samo čast, već i prilika za ekonomski razvoj i može biti pritisak na gradove da investiraju u svoju postojeću infrastrukturu.
Tokijska vizija je predstavljena pod parolom „Upoznajte sutrašnjicu“, što nameće pitanje - šta se dešava sa juče? Japan je i dalje opustošen efektima katastrofalnog zemljotresa i cunamija koji je zemlju pogodio 2011. godine, što je dovelo do oštećenja sistema grejanja i hlađenja nuklearne elektrane u Fukušimi, i posledičnog oslobađanja radioaktivnih materijala u okoliš.
Dve godine nakon toga i samo nekoliko nedelja pre odlučivanja o gradu-domaćinu Olimpijskih igara 2020, japanska vlada se umešala i obećala 47 milijardi jena za akcije čišćenja radioaktivnih materija, a deo ovog novca će biti iskorišćen za finansiranje podzemnog zida od leda dužine 3,5 kilometara u naporima da zaustavi curenje toksičnih materija u Tihi okean.
Oglas
Procene ukazuju na to da bi moglo proći i do 40 godina pre nego što gašenje Fukušime bude završeno, i dok trenutno ne postoji opasnosti za glavni grad od radioaktivnog materijala, neki strahuju da će ubrizgavanje novca i resursa u Olimpijske igre pomeriti pažnju sa ozbiljnijeg problema kao što je radioaktivno curenje.
Novinar BBC-a, Rupert Vingfild izvestio je iz Tokija: „Oko 100.000 ljudi i dalje ne mogu da odu svojim kućama zbog nuklearne katastrofe koja je zadesila Fukašima Daiči elektranu pre više od dve i po godine. Mnogi smatraju da je ostatak Japana već zaboravio na njih, a da japanska vlada brine samo o ponovnom pokretanju nuklearne elektrane.“
Za neke, dobijanje Olimpijskih igara može da bude uspešan podsticaj za Japan da konačno vidi kraj akcijama čišćenja. Stanovnica Tokija Jumiko Okada je rekla novinarima Rojtersa: „Kompanija Tepco (vlasnici Fukašima Daiči nuklearne elektrane) nije bila jasna o više stvari, a sada će možda biti dovoljnog stranog pritiska kako bi se ovo temeljno do kraja obavilo. Sada su oči sveta uprte u njih.“
Jula 2012. godine objavljen je tender za projektovanje Japanskog nacionalnog stadiona, koji je prigrabljen od strane biroa Zaha Hadid Architects nakon nadmetanja najboljih imena arhitekture današnjice uključujući biroe UNStudio + Yamashita Sekkei Inc., Toyo Ito & Associates, SANAA + Nikken Sekkei, kao i stručnjake za projektovanje stadiona Populous. Stadion kapaciteta 80.000 ljudi sa fluidnim dizajnom je bio sastavni deo tokijske ponude za dobijanje Olimpijskih igara. Stadion treba da se otvori 2018. godine na vreme da bude domaćin Svetskog ragbi kupa 2019. godine.
Novi stadion će biti površine od oko 290.000 metara kvadratnih i ugostisti će 80.000 ljudi ispod silovitog pokretnog krova, koji je formiran od omotača providne tenzilne membrane koja se proteže preko konstruktivnih elemenata. Oko ivice stadiona nalaze se izložbeni prostori, za koji arhitekte imaju termin „naseljeni most“ koji se kreće duž ose strukture sever-jug. Novi izdignuti javni trg služiće kao mesto za okupljanje ljudi. Pejzaž, koji se prostire ispod ovog uzvišenog muzejskog volumena, pomaže u definisanju partera i povezuje ga sa okolnom urbanom sredinom.
„Stadion će postati integralni element urbanog tkanja Tokija, direktno se angažovajući sa okolnim gradom povezivajući i rasparčavajući elegantnu formu dizajna“, rekla je Dama Zaha Hadid u saopštenju za medije prošle godine po objavljivanju pobedničkog projekta. „Jedinstvena struktura je ujedno lagana i kohezivna, definišući siluetu koja se integriše sa gradom. Perimetar stadiona će biti naseljeni most: kontinuirani izložbeni prostor koji stvara uzbudljive nove tokove za posetioce.“
Tek što je objavljeno da će Japan organizovati Olimpijske igre 2020. godine a Zaha Hadid je već predstavila usvojeno rešenje koje će postojeći stadion u Tokiju pretvoriti u Nacionalni olimpijski stadion.
Novo zdanje se značajno razlikuje od dosadašnjeg jer ono više podseća na mesto za relaksaciju nego na sportsku arenu. Možda se takav osećaj dobija zbog puno zelenila koje ga okružuje ali to nije jedino što ovaj stadion čini zelenim. Naime, po prvi put Zahin objekat je u potpunosti okrenut ekologiji i maksimalnom iskorišćenju energije. Ne samo da će prikupljati sunčevu energiju solarnim panelima, već će stadion imati i geotermalno zagrejavanje prostorija, sakupljaće kišnicu a otpadna voda će se reciklirati i ponovo koristiti.
Zvanični internet portal Japanskog olimpijskog komiteta navodi infrastrukturne i inovativne tehnologije u listi razloga za dobijanje Olimpijade, sa ključnim razlogom da Tokijo ima najveći BDP od bilo kog grada na svetu sa 4,5 milijardi dolara novčanog fonda u banci spremljenog za Olimpijadu, kao i sa svim vladinim finansijskim garancijama.
Ova pozamašna finansijska podrška će svakako biti dobrodošla vest za lokalne građevinske firme, kao i infrastrukturne i građevinske stručnjake širom sveta pošto arhitektonska i građevinska industrija očekuju pregršt tendera za izgradnju i renoviranje svih kompleksa i pridružnih prostora potrebnih za održavanje Letnjih Olimpijskih igara.
Planovi kako za Olimpijske, tako i za Paraolimpijske igre pokazuju da je većina sportskih objekata smešteno u ili oko tokijskog zaliva i istorijskih zona. Unutar ovih granica, gledaoci će naći dvorane za rvanje, hokej, mačevanje, tenis, badminton i vodene sportove između ostalih, dok će određene arene i prostori na otvorenom biti smešteni na alternativnim lokacijama.
Nacionalni stadion Zahe Hadid će biti domaćin ceremonije otvaranja i zatvaranja Olimpijskih igara, atletskih, fudbalskih i ragbi takmičenja, a nalaziće se u grupi sa Toyko Metropolitan dvoranom za stoni tenis i Yoyogi nacionalnim stadionom za rukomet blizu Yoyogi parka.
Kako bi pratili džudo takmičenja, početak traka biciklima ili takmićenja u dizanju tegova, posetioci će morati da putuju ka Carskoj palati gde će naći tri dvorane u Nippon Budokanu, Bašti Carske palate i u Tokijskom međunarodnom forumu. Sportovi kao što su golf i streljaštvo će biti smešteno dalje. Cela mapa stardiona, dvorana i terena za Olimpijske i Paraolpijske igre se može pogledati ovde.
