Poslednji trend jesu kuće koje funkcionišu isključivo pomoću struje. Ovo se naročito odnosi na zero-energy objekte i njihovo društvance. Njima nije potrebno ni ulje, ni gas, ni toplotna mreža niti biomasa. Međutim, da li struja zaista obezbeđuje ubedljivu alternativu na tržištu grejanja po pitanju ekologije i ekonomije? Da li idemo ka sve-električnom svetu?
Panel koji je održan u januaru ove godine, u sklopu čuvenog minhenskog sajma građevine BAU 2011, pokušao je da nađe odgovore na ova pitanja. Rasprava je vrludala između oštre polemike i opšteg slaganja. Napokon je, na kraju debate, identifikovan igrač koji bi morao da igra ulogu nekoga ko će olakšati snabdevanje objekata i naselja energijom i upravljati njome…
Eksperimentalne kuće sa takmičenja Solar Decathlon Europe zahtevaju veoma malo energije budući da mogu biti snabdevane strujom i grejanjem korišćenjem isključivo sunčeve energije. Ovde se za razmenu energije među zgradama oslanja jedino na struju – fosilna goriva i toplotna mreža više nisu potrebni. Međutim, da li ove zgrade na struju mogu predstavljati model za naše gradove? Ovo je bilo pitanje koje je diskusioni panel želeo da razreši.
| Predsedavajući je bio Johanes Lang (Johannes Lang) - BINE Informationsdienst, a učesnici panela: prof. Manfred Heger (Manfred Hegger) - HHS, TU iz Darmštata, prof. Dirk Miler (Dirk Müller) - E.ON Centar za istraživanje energije, prof. Jirgen Šmit (Jürgen Schmid) Fraunhofer IWES, Klaus Prajzer (Klaus Preiser) – preduzeće Badenova i dr Knut Kibler (Knut Kübler) - iz nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomiju i tehnologiju. |
Profesor Heger bi želeo da vidi trajna, jednostavna i robustna tehnička rešenja za tehnologiju usluga u zgradama. Idealno bi bilo da one budu trajne koliko i sama zgrada i podjednako lake za korišćenje. Za njega, zgrade koje funkcionišu isključivo pomoću električne energije samo su jedna od nekoliko mogućnosti.
Profesor Miler veruje da će na kraju postojati dve vrste koncepta energije za zgrade: prvo, električne zgrade koje pre svega koriste toplotne pumpe za snabdevanje zgrade grejanjem i hlađenjem; drugo, postojaće zgrade sa sistemom kogeneracije koje koriste različito kombinovanu toplotnu i električnu energiju – u potpunosti vođene električnom energijom i sa električnom efikasnošću većom od 40%.
Klaus Prajzer vidi toplotne pumpe kao ključne komponente u zgradama na struju. Međutim, on smatra da je ova tehnologija po pitanju ekologije diskutabilna jer – s obzirom na široko rasprostranjene preferencijalne stope koje nude distributeri električne energije – to na kraju izjednačava sadašnju strukturu elektrana sa centralizovanim termoelektranama na ugalj i nuklearnim elektranama. Štaviše, on veruje da u većini slučajeva toplotne pumpe nemaju ni komercijalnog ni privrednog smisla.
Mišljenje profesora Šmita jeste da toplotne sisteme koji koriste električnu energiju treba upotrebljavati u visokoenergetski efikasnim zgradama kao što su pasivne kuće. Takođe, on ovo vidi kao najbolji način primene toplotnih pumpi. Kod postojećih zgrada, postoji značajan potencijal za kogeneraciju, gde bi gorivo trebalo da stiže iz obnovljivih izvora, naročito iz biomase.
Za dr Knuta Kiblera, ima mnogo toga da se kaže o energetskoj budućnosti koju čini sve-električni svet. On veruje da se ovaj pravac razvoja već može videti u građevinskom sektoru. Ipak, smatra da ne treba sav novac staviti na jedan broj. Drugi mogući energetski svetovi moraju takođe biti ispitani putem održivog istraživanja.
Tokom trajanja rasprave postalo je jasno da ne mogu svi developeri da idu svojim putem. Razlog ovome jeste činjenica da toplotne i gasne mreže – uključujući i mreže za koje se očekuje da u budućnosti budu 100% sa obnovljivim energijama – jedino mogu da funkcionišu ekonomski ukoliko se postigne visok nivo potražnje za određenom vrstom energije. Da bi se ovo postiglo, moraju biti razvijeni i prihvaćeni regionalni koncepti energije kako bi se razvili optimalni koncepti gradnje i sistemi distribucije energije u skladu sa lokalnim uslovima i strukturom naselja. Tu bi lokalne vlasti morale da igraju mnogo aktivniju ulogu u budućnosti nego što su to činile u prošlosti. Ovo je bio aspekt oko koga su se, uprkos njihovim različitim mišljenjima, svi učesnici panela složili.
