Naizgled običan građevinski materijal, beton, uskoro bi mogao igrati ključnu ulogu u borbi protiv klimatskih promena zahvaljujući revolucionarnom otkriću inženjera Mehdija Khanzadeha, vanrednog profesora građevinskog i ekološkog inženjerstva. On je razvio novi pristup proizvodnji karbonatnog betona - materijala koji, osim što smanjuje emisiju štetnih gasova prilikom proizvodnje, dodatno upija ugljen-dioksid iz atmosfere tokom procesa stvrdnjavanja.
Karbonatni beton (Foto: Joseph V. Labolito)
Ova inovacija dolazi u pravom trenutku, budući da tradicionalna proizvodnja betona generiše čak 8% globalnih emisija CO2. Kada bi se industrija cementa posmatrala kao zasebna država, bila bi četvrti najveći zagađivač na svetu, odmah iza Kine, Sjedinjenih Američkih Država i Indije.
Članak o ovom istraživanju objavljen je u časopisu ACS Sustainable Chemistry & Engineering. Ono se bavi ključnim izazovom karbonatnog betona - njegovom slabijom mehaničkom otpornošću. Do sada je ovaj materijal uglavnom korišćen za izradu proizvoda koji ne nose velika opterećenja, poput betonskih blokova i pločnika.
Oglas
Međutim, nova tehnika, nazvana unutrašnje-spoljašnje očvršćavanje CO2, omogućava dublju apsorpciju gasova u strukturi betona, čime se poboljšava njegova mehanička otpornost i trajnost čak i do 100% u odnosu na prethodne verzije. To otvara mogućnost korišćenja ove vrste betona u konstrukcijama koje nose velika opterećenja, poput stubova i greda u zgradama i infrastrukturnim projektima.
Profesor Khanzadeh je naglasio da želi da se ovaj materijal koristi u širem obimu, prelazeći sa blokova i pločnika na nosive elemente u građevini. Poseban akcenat stavlja na pristupačnost i mogućnost masovne primene, s obzirom na to da je beton jedan od najzastupljenijih materijala u modernom građevinarstvu.
Razvoj ove tehnologije započeo je još 2021. godine, a Khanzadeh je postupno prelazio sa laboratorijskih testiranja pasta i maltera na izradu materijala spremnih za primenu u stvarnim uslovima.
Ako se pokazatelji otpornosti potvrde u narednim fazama testiranja, ova inovacija bi mogla uskoro da zaživi na tržištu, donoseći manje emisije štetnih gasova, jače konstrukcije i povoljno rešenje za građevinsku industriju.
Nova generacija betona ne samo da smanjuje emisije već koristi i vrstu cementa čija proizvodnja zahteva manje energije, čime se dodatno doprinosi zaštiti životne sredine. Ukoliko ova tehnologija bude široko usvojena, mogla bi značajno da promeni način na koji gradimo gradove budućnosti, kombinujući čvrstoću, ekonomičnost i brigu za planetu.
