Srpski kamen bi mogao da postane veliki izvozni adut naše zemlje, a prema nekim podacima, nadgrobne ploče iz Srbije se sve više koriste u Rusiji i Azerbejdžanu.
Predsednik poslovnog udruženja za eksploataciju i preradu kamena i prateću industriju "Kamen Srbije" Zoran Đajić rekao je Tanjugu da industrija arhitektonsko-građevinskog kamena u Srbiji poslednjih godina beleži pad proizvodnje. On je istakao da Srbija u toj oblasti ima veliki potencijal, ali da je, ipak, poznata kao jedan od najvećih uvoznika kamena.
Oglas
U Srbiji postoji puno velikih kompanija koje se bave uvozom i preradom kamena, rekao je Đajić dodajući da naša zemlja godišnje uvozi oko 10.000 kubika ili blizu 30.000 tona kamena. Taj kamen stiže u Srbiju u raznim dimenzijama, kao sirovina u velikim blokovima za preradu, ali i kao polu ili finalni proizvod.
- Srbija je do pre dvadesetak imala razvijenu proizvodnju kamena, a davnih pedesetih godina prošlog veka u Srbiji je bilo više od 200 mesta na kojima se vadio i eksploatisao kamen, dok danas rade svega tri ili četiri kamenoloma – naveo je Dajić.
On je objasnio da se to dogodilo zato što su svi hteli da se bave trgovinom, a ne i vađenjem kamena, jer su potrebna ulaganja i čekanje na zaradu.
- Zbog toga je Srbija u situaciji da je kamen, koji bi stvarno mogao da bude ozbiljan izvozni adut, jedan od naših najvećih uzvoznih materijala – naglasio je Đajić.
Srbija najviše uvozi kamen iz Italije i to kao polu ili gotov proizvod, dok kamene blokove, prema njegovim rečima, najviše uvozimo iz Brazila, Indije i Kine, koji su najveći svetski proizvođači kamenih blokova.
- Sa druge strane, Srbija najviše izvozi u susedne zemlje: Makedoniju, Crnu Goru, Bosnu, ali i Rusiju gde je kamen išao zbog radova na izgradnji objekata u Sočiju – naveo je Đajić.
On je napomenuo da mnoge strane firme koriste sporazum o slobodnoj trogovini Srbije i Rusije i preko naše zemlje plasiraju kamen u Rusiju. Đajić je istakao da mnoge zemlje ulažu u tu industrijsku granu za razliku od Srbije u kojoj je, kada je reč o arhitektonskom kamenu, jedino aktivan užički region. On je dodao da geolozi nazivaju Užice "srpskom Kararom", po mestu u Italiji poznatom u svetu po ležištima belog mermera.
Ekonomista Miroslav Zdravković je rekao da su kamenoresci u Srbiji možda jedan od svetlih primera kako se "poslovna smrt" prevazilazi izvozom. Prema njegovim rečima, srpsko tržište nadgrobnim pločama je u velikoj meri osvojeno od proizvođača iz Italije, Kine i Češke. Zdravković je naveo da Srbija u 2012. uvezla oko 27.000 tona kamenih ploča. On je kazao da je moguće da su regionalni distrubuteri koncentrisani u Srbiji, pa da izvoz u Crnu Goru, BiH i Makedoniju ustvari predstavlja reeksport.
Cena uvoznih ploča po kilogramu je bila 63 evrocenta u trećem tromesečju 2013. iz Italije, 26 centi iz Kine, 80 centi iz Češke, iz Indije 38 centa i iz Južne Afrike 34 evrocenta. Zdravković je rekao da je tržišni segment nadgrobnih ploča u Srbiji u potpunosti usvojen inostranom ponudom i da je za srpske proizvođače nadgrobnih spomenika jedini spas u izvozu.
U Rusku Federaciju izvoz je, prema njegovim rečima, povećan sa 193.000 evra u 2011. na 881.000 u 2012. i verovatno je premašio dva miliona evra u 2013. godini, s obzirom da je u prva tri tromesečja vrednost izvoza bila veća od 1,5 miliona. U Azerbejdžan nije evidentiran izvoz ploča do drugog tromesečja 2013 godine, kada je registrovan izvoz vredan 80.000 evra, a u trećem tromesečju je vredeo 334.000 evra.
