Masovna pojava bespravne gradnje u Srbiji, a naročito u Beogradu, postaje sve izraženiji urbanistički i pravni problem. Prema zvaničnim podacima Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, u glavnom gradu evidentirano je 266.655 nelegalno podignutih objekata. Ubedljivu većinu čine stambene zgrade, a tu su i pomoćni, poslovni i komercijalni objekti.
.jpg)
Ilustracija (Foto: Pexels)
Oglas
Najkritičnije zone nalaze se na periferiji, poput Kaluđerice, Borče, Ovče i Altine. Iako postoji zakon koji omogućava legalizaciju, proces je često zakočen zbog složenih imovinsko-pravnih odnosa, nepotpune dokumentacije i nedostupnosti investitora koji su prekršili zakone i potom nestali, navodi RTS.
Novi pristup pravosuđa
Uprkos tome što su ranije ukinuta specijalizovana tužilaštva za borbu protiv bespravne gradnje, Treće osnovno javno tužilaštvo u Beogradu je nedavno formiralo dva nova sektora - jedno za borbu protiv poreskih utaja, a drugo usmereno upravo na građenje bez dozvole.
Tužilac Nikola Marković rekao je za RTS da je ideja iza ovih odeljenja jačanje pravne osnove za gonjenje težih krivičnih dela, poput pranja novca, jer upravo nelegalna gradnja i poreska utaja često predstavljaju uvodne korake ka većim kriminalnim delima.
Za razliku od ranije prakse, novoformirani timovi više ne čekaju da im policija i inspekcija dostave dokaze - oni zajedno izlaze na teren. Tom prilikom zatiču najrazličitije objekte - od skromnih porodičnih kuća, do ogromnih industrijskih hala koje niču na mestima gde su nekada bile oranice. U jednom slučaju je otkriven potpuno opremljen magacin sa robom spremnom za distribuciju.
Strani državljani i nelegalna gradnja
Posebno zabrinjavaju slučajevi u kojima su u izgradnju nelegalnih objekata uključeni strani državljani. Oni često tvrde da su radili po nalogu drugih i da su im je rečeno da građevinska dozvola postoji.
Ipak, tužilaštvo je uspelo da sakupi dokaze, podigne optužnice, a u pojedinim slučajevima došlo je i do izricanja pritvora i zaključivanja sporazuma.
Od prijava do rušenja: šta se dešava sa ilegalnim objektima
Tužilaštvo prima prijave od građana, inspekcije i policije, i zajedno sa njima obilazi sumnjive lokacije. Na terenu često nailaze na građevinski materijal, opremu i radnike, što pomaže u identifikaciji investitora. Kada je reč o sudbini nelegalnih zgrada, postoje dva procesa - upravni i krivični, navodi Marković.
Upravni postupak predviđa uklanjanje objekata, ali nije poznato da li će trošak snositi investitor ili Grad Beograd. U krivičnom procesu, tužilaštvo se poziva na član 87 Krivičnog zakonika koji omogućava oduzimanje objekata.
Prvi rezultati već postoje - sud je u dva slučaja doneo odluku o oduzimanju. Objekti tako postaju vlasništvo države i stavljaju se pod upravu Direkcije za upravljanje oduzetom imovinom. Marković se nada da će sudovi prepoznati važnost ovakvog pristupa.
Kao poseban primer, tužilac Marković naveo je nedavnu akciju na Savskom nasipu, gde je gradnja zakonom zabranjena. Pronađene su nelegalne vikendice, a osobe koje su izvodile radove su uhapšene.
Prema njegovim rečima, obilaženje objekata će se nastaviti, sa ciljem da se svi izvršioci procesuiraju.
