Nova strategija razvoja energetike, kojom je planirano da Srbija u narednih 10 godina ima na raspolaganju nove elektrane, snage oko 3.000 megavata, privodi se kraju i prva verzija će uskoro biti završena, izjavio je pomoćnik ministra energetike Dejan Trifunović.
- Stategija razvoja energetike Srbije odnosiće se na period od 2015. do 2025. godine, sa projekcijama razvoja do 2030. godine - rekao je Trifunović.
Kad bude završena prva verzija strategije, sledi javna rasprava, usvajanje u Vladi, a do kraja godine i u Skupštini, rekao je Trifunović za list "kWh".
Oglas
- Strategija je značajna zbog investicija, a neki od prioritetnih projekata koji su njome definisani su izgradnja TE "Kostolac B3", koji bi mogao da bude na mreži 2018. ili 2019. godine, kao i reverzibilna HE "Bistrica", a što se tiče hidrokapaciteta, najizvesnija je gradnja HE na Ibru sa Italijanima, malih HE iz kredita Evropske banke za obnovu i razvoj i "TE-TO Novi Sad" koji je u finalnoj fazi definisanja projekta - naveo je Trifunović.
- Razmatraju se TENT B 3 i "Kolubara B". Iako nije u sastavu EPS-a, ima interesovanja za TE "Štavalj", Kovin, ali i Despotovac. I reverzibilnu hidroelektranu "Đerdap 3" vidimo kao ozbiljan projekat. Imamo manjak električne energije u regionu, a plan je da za 10 godina Srbija ima novih 2.000 megavata, plus 1.092 megavata iz obnovljivih izvora - naglasio je pomoćnik ministra energetike.
Strategija će, kako je istakao, odgovoriti šta je prioritet i važno je da ona prati kako će se industrija razvijati, a preovlađuje princip održive energetike, zadovoljenje EU direktiva u oblasti obnovljivih izvora, energetske efikasnosti, velikih ložišta i industrijskih emisija.
- Taj dokument mora da bude koncept održive energetike, kako za stanovništvo, tako i za industriju. Ostaćemo bez oko 1.150 megavata i moramo da ih zamenimo, a tu su i novi kapaciteti i obnovljivi izvori. Nisu zanemarene ni mere energetske efikasnosti, jer do 2018. godine treba da uštedimo devet odsto u finalnoj bruto potrošnji. To je nacionalna obaveza - kazao je Trifunović.
- Očekujemo odgovor iz Energetske zajednice kada će doći do povlačenja svih termo-kapaciteta manjih od 300 megavata. Imamo opciju da to bude najranije 1. januara 2018. godine ili najkasnije krajem decembra 2023. godine - istakao je Trifunović.
Reč je o prvoj strategiji razvoja koja će imati procenu uticaja na zaštitu životne sredine, a biće urađen i Program njenog ostvarivanja, objasnio je on i dodao da će strategija uzeti u obzir sve aspekte energetske politike, od regulativa, investicija, energetske efikasnosti, obnovljivih izvora energije i imaće jasno definisan vremenski horizont.
