Zajednička investicija grada Kragujevca i seoskih domaćinstava koja su želela da reše problem vodosnabdevanja i obezbede zdravu vodu za piće, polako ali sigurno daje rezultat. U selu Resnik, zaseoku Dubokić, u toku je izgradnja devedesetog po redu arteskog bunara.
U proteklih pet godina, otkako je Odeljenje za poljoprivredu započelo realizaciju projekta, ovakvi bunari su iskopani u nekoliko desetina sela na kragujevačkoj teritoriji.
Prema rečima Snežane Živanović Katić, pomoćnice gradonačelnika Kragujevca za agrar, do kraja naredne godine biće iskopano još oko 25 arteskih bunara, što znači da će vodu za piće dobiti sva seoska domaćinstva koja su iskazala želju da na ovaj način, uz pomoć grada, reše problem vodosnabdevanja.
Oglas
Za izradu projektne dokumentacije i kopanje bunara grad je ove godine izdvojio oko 43 miliona dinara, a ukupno, od 2008, za ovu namenu je iz budžeta za poljoprivredu utrošeno više od 130 miliona.
– Ovo je šesta godina kako sprovodimo program rešavanja problema vodosnabdevanja u kragujevačkim selima i do sada je oko 3.500 domaćinstava dobilo vodu za piće. Uspeli smo da kompletiramo i 60 vodovodnih mreža, a naš plan je da do kraja 2014. iskopamo još oko 25 arteskih bunara, čime bismo završili jedan veliki posao – kaže sagovornica "Poltike", napominjući da bi se na taj način otvorio prostor da se sredstva iz agrarnog budžeta ulože u rekonstrukciju zapuštenih domova kulture.
Kopanje arteskih bunara i formiranje rezervoara autentičan je projekat grada Kragujevca, a nekoliko drugih mesta u Srbiji već je izrazilo želju da se i njihova seoska područja vodom za piće snabdeju na isti način.
Prema rečima Snežane Živanović Katić, interesovanje za projekat kragujevačkog Odeljenja za poljoprivredu pokazale su i lokalne samouprave Šapca, Užica, Kraljeva, Valjeva, Svrljiga...
– Svi oni žele da preuzmu kragujevački recept. Mi smo tu da im pomognemo i upoznamo ih sa našim projektima i iskustvima. Osim novca, koji mora biti obezbeđen, važno je da se žitelji sela dobro organizuju, da se okupi što veći broj domaćinstava koja su zainteresovana da se uključe u projekat. Bez dobre organizacije, ovaj posao se nikako ne može završiti – navodi sagovornica "Poltike", naglašavajući da je u svakom kragujevačkom selu koje je ušlo u program realizacije prethodno formirana "Vodna zajednica", udruženje meštana koje je s gradom potpisalo ugovor o ispitivanju tla i kopanju bunara.
Osim u Resniku, radovi na kopanju arteskih bunara izvode se i u Velikim Pčelicama i Donjoj Sabanti, a vodovodna mreža gradi se u Drači, Čumiću, Rečanima i drugim kragujevačkim selima.
– Ukoliko bunar presuši, izvođač radova je dužan da o svom trošku iskopa novi. Na seoskim domaćinstvima je samo da plate izgradnju vodovodne mreže od rezervoara do svojih kuća, a sve drugo je obaveza grada – objašnjava Snežana Živanović Katić, naglašavajući da je u ceo projekat uključen i kragujevački Institut za javno zdravlje, koji kontroliše ispravnost i kvalitet vode za piće.
Prema rečima pomoćnice gradonačelnika za agrar, projekat vodosnabdevanja sela biće prioritet i naredne godine.
Sagovornica "Politike" veruje da se budžet za poljoprivredu neće menjati, te da će i 2014. biti na sličnom nivou kao i ove godine, a reč je o 92 miliona dinara koje je gradska skupština namenila poboljšanju uslova života u 56 kragujevačkih sela, kroz različite vidove podrške poljoprivrednim proizvođačima.
