Srbija ima potencijal da biomasu iskoristi za proizvodnju energije, što bi smanjilo uvoz gasa i mazuta. Energetska vrednost biomase procenjuje se na gotovo tri miliona tona ekvivalentne nafte godišnje. Međutim, ovaj potencijal se vrlo malo koristi zbog velikih ulaganja u prilagođavanje kotlova.
U biomasu može da se pretvori sav prirodni otpad koji trune - slama, kukuruz, repa, drveni opiljci... Iskorišćenjem od 2,5 do tri miliona tona ekvivalentne nafte u biomasi, prema rečima Dušana Petrovića, ministra poljoprivrede i trgovine, Srbija bi povećala bruto domaći proizvod, značajno smanjila uvoz energenata i povećala platni bilans. "Mazut i gas za grejanje mogli bismo da zamenimo biomasom u sledeće četiri godine", rekao je Petrović.
U pelet se može pretvoriti oko 600.000 kubika drvnih ostataka. Statistika, pak, govori da se čak 90% ovih drvnih komadića iz Srbije izvozi na strana tržišta. Proizvođači kotlova za biomasu objašnjavaju da je prosečnom domaćinstvu potrebno do 1.500 evra za prilagođavanje grejanja na gas peletu, senu ili drugim bioenergentima.
Oglas
Znatno komplikovanija je procedura za toplane pošto je neophodno izraditi studije izvodljivosti i isplativosti, a onda pronaći investitore spremne da ulože velike sume. "Nijedna toplana u Srbiji ne koristi biomasu, već samo devet postrojenja u Beogradu", priča Milovan Lečić, prvi čovek Udruženja toplana Srbije. "Sva postrojenja morate prilagoditi korišćenju ovog energenta, a daljinski sistemi sami jedva održavaju likvidnost. Oko 90% energenata koje trošimo su gas i mazut, pa bi jeftina biomasa znatno smanjila troškove."
|
Prva elektrana u kojoj se prirodni otpad pretvara u struju otvorena je nadomak Čačka u Dragačici i prvi kilovati dobijeni od biomase krenuli su u potrošnju pre tačno godinu dana. Prema rečima Milana Filipovića, vlasnika ovog postrojenja, elektrana obezbeđuje struju, toplotnu energiju, ali i prirodno đubrivo. |
