Od ukupno petnaestak tendera koji su tokom prošle i ove godine raspisani za radove na Koridoru 10 i autoputu Južni Jadran, samo u četiri slučaja posao su dobile domaće firme, dok su na svim ovogodišnjim konkursima pobednici bila preduzeća iz Grčke.
U prošloj godini, situacija za domaće putare bila je nešto povoljnija nego ove.
Među stranim kompanijama, na našim tenderima najuspešnije su dve grčke firme, Aktor i Terna S.A, čiji su vlasnici, navodno u rođačkim odnosima, a koje su, osim deonice od Srpske Kuće do Donjeg Neradovca, vredne 21,8 miliona evra finansiranih iz Helenik plana grčke vlade, "dobile" i sve ovogodišnje tendere.
Oglas
|
Na tenderima za poslove koji se finansiraju iz budžeta, konzorcijum srpskih firmi zaokružio ugovore za izgradnju severnog kraka Koridora 10, kroz Vojvodinu, u ukupnoj dužini od 110km, gde je vrednost posla ugovorena na 10 milijardi dinara, Energoprojekt je dobio izgradnju tunela Straževica na obilaznici oko Beograda, što vredi oko 120 miliona evra, dok će oko 40 miliona evra moći da naplate firme Planum i Ratko Mitrović kada budu završile petlju kod Batajnice. Domaći konzorcijum angažovan je i na izgradnji prve deonice od 12,5km na putu ka Južnom Jadranu, od Uba do Lajkovca, vrednu 8,5 miliona evra, što je jedini ugovor koji su srpski građevinci potpisali sa stranim kreditorom, u ovom slučaju EBRD. Sve ostale deonice za koje su sredstva odobrile Svetska banka, EBRD ili EIB, dobile su strane firme. Tako je obilaznica oko Dimitrovgrada, duga 8,7km i deonica od 14,3km na putu Pirot - istok, "pripala" Alpini, a ukupna vrednost ugovorenih radova koje kreditira Svetska banka i EBRD, iznosi 61,5 miliona evra. Obilaznicu oko Beograda, od Dobanovaca do Batajnice, od 6,1km i vrednu 35 miliona evra, koje kreditira EIB, radi Strabag dok je slovenačko Primorje nosilac konzorcijuma sa Ratkom Mitrovićem na deonici od Orlovače do Bubanj potoka, duge 5,4km i "teške" 14 miliona evra. |
Istine radi, na većini konkursa za radove koji se finansiraju iz međunarodnih kredita, domaće firme nisu se ni javljale samostalno, ali ni kao nosioci konzorcijuma, jer su tenderski uslovi takvi da ih one ne mogu ispuniti. Jasno je da u zemlji u kojoj se prethodne dve do tri decenije nije gradilo, domaća preduzeća nemaju u svojim bilansima poslove vredne 100 miliona evra, niti reference koje se stiču na velikim investicijama.
Pomak se očekuje sa završetkom severnog kraka Koridora 10, jer će posle toga učesnice u konzorcijumu moći da ispune bar taj tenderski uslovi. Takođe, poslove koje dobijaju stranci, obično kao podizvođači realizuju srpska preduzeća, pa će moći da ih upišu kao reference.
Ali i pored toga, teško je da će i u narednim tenderima biti uspešniji, jer Grci, koji su u svojoj zemlji suočeni sa nedostatkom posla, idu sa damping cenama, a jedan od primera je i poslednji tender, za izgradnju deonice od Crvene Reke do Čiflika, kada su bili za više od 50% jeftiniji od najniže sledeće ponude, koju je dostavilo naše preduzeće.
"Očekujem da bar na ovom aktuelnom tenderu domaća preduzeća koja su se udružila sa stranim kompanijama, dobiju posao, inače će našoj građevinskoj operativi, koja je i ionako u teškom položaju, stanje biti dodatno otežano. Jeste problem to što Grci nastupaju sa damping cenama, i oni idu logikom da je bolje dobiti posao jer tada postoji šansa da se aneksima ugovora popravi ponuda. Ali, ako takvo razmišljanje ne prođe, biće im teško da završe radove", kaže za dnevni list Danas Ratomir Todorović, generalni direktor Planuma i dodaje da srpskim građevinarima preostaju jedino poslovi koji se finansiraju iz budžeta, i gde država uslove tendera može da prilagodi poslovnom profilu naših preduzeća.
