Kredit za renoviranje doma, kako bi ga učinili energetski efikasnijim, iz linije GEFF Evropske banke za obnovu i razvoj, za nepunih godinu dana u Srbiji su iskoristile 242 porodice. Pozajmile su ukupno 800.000 evra. S obzirom na to da brigu o štednji energije pozdravlja i Evropska unija, domaćinstva su ostvarila i bespovratne podsticaje od 110.000 evra. Na raspolaganju građana Srbije je još devet miliona evra.
Za Srbiju je izdvojeno 10,2 miliona evra, i taj novac se od septembra prošle godine odobrava preko dve banke - Unikredit i Erste. Domaćinstva kreditom mogu da finansiraju zamenu vrata, prozora, izolacije i krova, ali i uvođenje "zelene tehnologije" u grejanje. Kada iskoriste pozajmicu, mogu da apliciraju za bespovratna sredstva. U zavisnosti od tehnologije koju su primenili, mogu da povrate 15 ili 20 odsto uloženog.
Ilustracija (www.pixabay.com)
- Kreditna linija je aktivna tek jednu građevinsku sezonu, tako da očekujemo dalji porast broja korisnika kredita - kaže Dragana Tanasić iz EBRD-a. Po njenim rečima najviše se finansiraju zamena prozora i vrata, kupovina kotlova na pelet i termalna izolacija. Samo devet odsto domaćinstava u Srbiji je implementiralo osnovne mere energetske efikasnosti kao što su termalna izolacija zidova i krovova i instalacija energetski efikasnih prozora i vrata. A ako se kupi efikasan kotao, može da se uštedi od 30 do 40 odsto energije. Ko postavi izolaciju, štedi 30 odsto energije. Toplotna pumpa smanjuje za oko 60 odsto potrošnju energije.
- U Srbiji se energija troši na neefikasan način, što dovodi do povećane emisije gasova staklene bašte - dodaje Dragana Tanasić. - Srbija emituje dva i po puta više gasova staklene bašte po jedinici bruto domaćeg proizvoda nego što je prosek Evropske unije. Prema statističkim podacima, 35 odsto finalne potrošnje energije se utroši u domaćinstvima, što je više od potrošnje energije u industriji i saobraćaju. Još je drastičniji slučaj kada je električna energija u pitanju. Domaćinstva čine čak 52 odsto ukupne potrošnje.
