Aktiviranje hipoteke tehnički je kraj za građanina koji nije u stanju da otplaćuje stambeni kredit, ali krov nad glavom može da izgubi tek za tri godine, kada se okonča sudski spor, koliko otprilike traje u Srbiji. Banka na sve načine pokušava da napravi dogovor sa klijentom koji je upao u probleme, ali kada se iscrpe sve mogućnosti, onda stan ipak ide na doboš. Do sada više od 3.600 građana nije u stanju da na vreme otplaćuje svoje obaveze za stambeni kredit, a banke su aktivirale oko 900 hipoteka.
Bankari moraju da stan stave na prodaju, ali je njihov prvenstveni interes da naplate kredit. Neke banke, na kraju same organizuju licitacije, koje su uglavnom bezuspešno, jer naši ljudi ne žele da kupuju oduzete nekretnine, iako je cena daleko niža od tržišne. Iako se dogodi da neko kupi, obično to nije dovoljno za otplatu kredita, tek tako klijent i dalje banci ostaje dužan najmanje još 20 do 30 odsto od vrednosti stana.
Oglas
Ilustracija (www.pixabay.com)
- Kada klijent počne sa kašnjenjem u otplati stambenog kredita, od banke dobija prvu opomenu kojom mu se ostavlja rok od 30 dana da izmiri dospele obaveze, u skladu sa Zakonom o hipoteci i na taj način izbegne prodaju hipotekovane nepokretnosti – navode u „Credit Agricole“. - Ukoliko to uradi, vraća se u redovnu dinamiku otplate kredita. U suprotnom, odnosno ako uplata izostane, stambeni kredit se, uz ispunjenje ostalih uslova, stavlja na dospeće u celosti i banka može da pristupi prodaji nepokretnosti.
Nakon dospeća stambenog kredita, mogućnost vraćanja u redovnu otplatu kredita praktično ne postoji, zbog ugovornih obaveza banke prema Nacionalnoj korporaciji za osiguranje stambenih kredita (ukoliko se radi o stambenom kreditu osiguranom kod NKOSK-a), već dužnik, radi izbegavanja prodaje hipotekovane nepokretnosti, mora izmiriti celokupno dugovanje prema banci.
- Budući da banci prodaja nepokretnosti nikada nije cilj, već namirenje potraživanja na način koji će biti odgovarajući za obe strane, banka se trudi da sa klijentom nađe rešenje za izmirenje duga u vansudskom postupku – ističu u „Credit Agricole“. - Svaki slučaj se tretira pojedinačno, jer svaki ima svoje specifičnosti. Još jedna od opcija, koju banka može da ponudi dužniku je da samostalno pronađu način za izmirenje duga tako što će pronaći kupce za hipotekovane nepokretnosti, a iznos kupoprodajne cene uplate banci na ime izmirenja dugovanja.
U celoj priči je važno da je banka u stalnim pregovorima sa klijentom koji ima stambeni kredit u kašnjenju i nikada nema za cilj prodaju nekretnine. Od samog početka se traži rešenje u zavisnosti od toga u kakvoj je situaciji sam klijent, a u onom trenutku kada su iscrpljene sve mogućnosti pregovora i nema drugog rešenja, kredit se stavlja na dospeće.
Iako se posle toga, kredit se ne može vratiti u prvobitni tok, ali banka i dalje nastavlja da pregovoara sa klijentom i da traži najbolje moguće rešenje, uvek ostavljajući klijentu mogućnost da sam proda nekretninu i tako postigne bolju cenu.
- U tom procesu banka je spremna da pruži pomoć klijentu u prodaji nekretnine kako bi on sam postigao što bolju cenu – naglašavaj u „Credit Agricole“. - Ono što je najvažnije, nijednoj strani nije u intersu aktiviranje hipoteke, te se banka, sa svoje strane, trudi da ponudi sva moguća rešenja i asistenciju kako do toga ne bi došlo, uprkos kašnjenju u otplati.
