Klimatski problemi su sve intenzivniji i globalno zagrevanje je alarmantnije nego ikada do sada. Svakodnevno slušamo upozorenja stručnjaka o posledicama i krivcima koji pospešuju klimatsku krizu. Postavlja se zato pitanje, da li se radi onda nešto ako su već identifikovani zagađivači i šta se radi po tom pitanju? Javnosti je poznato da je građevinski sektor jedan od glavnih faktora koji negativno utiču na zagađenost i globalno zagrevanje, pa su zato sve oči uprte u arhitektonsku i građevinsku zajednicu. Od njih se očekuju promene i projekti koji su održivi i ekološki, pa u skladu sa tim u nastavku pogledajte neka od rešenja.
"Oceanix City" (foto: Bjarke Ingels Group)
Paviljon nulte stope otpada
"Archifest Zero Waste Pavilion" je projekat firme WOW Architects, razvijen oko dva sistema koja karakterišu brza primena i višekratna upotreba, a bazirani su na strategiji koja koristi nultu stopu otpada. Ova strategija uzima u obzir vreme, materijale, troškove i mogućnost ponovne upotrebe nekih elemenata. Za postavljanje rešetkaste krovne konstrukcije, treba maksimalno oko 7 dana, dok je za membrabu potrebno otprilike 3 dana. U svakom slučaju, potrebno je ukupno oko 10-15 dana.
Oglas
"Archifest Zero Waste Pavilion" (foto: Aaron Pocock)
Makoko plutajuća škola
Firma NLÉ Architects razvila je projekat za školu Makoko uzimajući u obzir uticaj klimatskih promjena, porast nivoa mora, eroziju u obalnom području i tropske kiše. Škola je zamišljena kao plutajuća konstrukcija "prototip" koji će da podstakne izgradnju ovakvih objekata i u ostalim obalnim gradovima Afrike. Konstrukcija je od recikliranog drveta, zauzima površinu od 100m² i 10 metara je visoka. Projektovana je za 100 učenika. Objekat koristi oko 256 recikliranih plastičnih buradi za plutanje na vodi. Energijom se napaja uz pomoć solarnih panela. Sistem prikupljanja kišnice olakšava kompostiranje bez mirisa, a postavljen je kao rešenje za nepostojeći kanalizacioni sistem, što ga čini samoodrživim.
"Makoko Floating School" (foto: Gizmag)
Plutajući grad
Projekat pod nazivom "Oceanix City" deo je programa UN-Habitat "New Urban Agenda" koji predstavlja zajedničku viziju za bolju i održiviju budućnost. Bjarke Ingels Group ovim poduhvatom nastoji da odgovori na pretnje koje dolaze od klimatskih promena, predlažući stvaranje prve otporne i održive plutajuće zajednice u svetu koja će moći da smesti 10.000 ljudi. Ovaj projekat je odgovor na predviđanje da će do 2050. godine 90% najvećih svetskih gradova biti izloženo porastu nivoa mora, što će dovesti do masovnog raseljavanja i uništavanja domova i infrastrukture. Plutajuća zajednica treba da se vodi ciljevima održivog razvoja koji omogućavaju kanalisanje kružnih tokova energije, vode, hrane i otpada. Prema Ingelsu, jedina konstanta u svemiru je promena, pa shodno tome kaže da upravo mi imamo moć prilagođavanja promenama i moć da damo formu našoj budućnosti.
"Oceanix City" (foto: Bjarke Ingels Group)
Samoodrživi plutajući paviljon u Rijnhavenu u Roterdamu
Roterdam je postavio cilj da postane svetska prestonica kada je smanjenje CO2 u pitanju i da će stoga redukovati 50% emisije ugljenika koji emituje. Shodno tome, godine 2013. godine razvio je ambiciozan projekat koji uključuje saoodržive plutajuće konstrukcije, a u svrhu prilagođavanja porastu nivoa mora. Tri povezane kupole usidrene su u staroj luci holandskog grada. Paviljon su osmislili DeltaSync i Publicdomain Architects i predstavlja primer inovativne i održive arhitekture u borbi protiv klimatskih promena. Ideja je da objekti budu mešovite namene, ali svakako plutajući. Prozirna konstrukcija će biti izrađena od antikorozivne plastike ETFE koja je 100 puta lakša od stakla, što je čini pogodnom za plutanje. Objekat na vodi će koristiti solarnu energiju.
"Floating Pavilion" (foto: Rotterdam Climate Initiative)
Za drugačiji urbani život u Indiji
"Humanscapes Habitat" projekovala je firma Auroville Design Consultants za područje Indije. Ovaj stambeni poduhvat je zapravo primenjeni istraživački i pokazni projekat održivog i integrisanog urbanog življenja koji se koristi za vrednovanje stanovanja. Usvojen zbog sadašnje globalne krize energije i klimatskih promena, predstavlja rešenja za postizanje održivog razvoja, nastojeći da unapredi sposobnost trenutno neorganizovanog građevinskog sektora Indije, podstičući izgradnju zgrada sa energetski efikasnim materijalima i tehnologijama koje mogu umanjiti emisiju ugljenika.
Koristeći lokalne građevinske materijale i veštine svojstvene za ovo podneblje, stanovi postaju neto energetski pozitivni stvarajući sopstvenu obnovljivu energiju. Ključne stavke projekta su: nulto ispuštanje vode, smanjenje i recikliranje čvrstog otpada, uređenje lokalnih endemskih vrsta i uzgoj organske hrane. Pored toga, koristi su i sledeće: smanjenje putovanja integrisanjem radnog i životnog prostora, koordinacija zajednice i infrastrukture, kao i prihvatanje čistih vidova transporta, poput e-vozila.
"Humanscapes Habitat" (foto: Auroville Design Consultants)
