Zgrade su objekti od suštinskoj značaja za život ljudi pa se stoga njihova važnost ne može potceniti. Međutim, većina tih konstrukcija emituje štetne gasove koji zagađuju okolinu. Prema National Geographic-u, do 2050. godine skoro 70 odsto svetske populacije živeće u urbanim područjima. Bez obzira što gradovi sveta pokrivaju samo 2% kopnene površine na Zemlji, oni su odgovorni za 70 odsto emisije gasova koji izazaivaju efekat staklene bašte. Od toga skoro trećinu emituju zgrade.
Tradicionalana gradnja doprinosi ovim brojkama pa je shodno tome rešenje upravo u zelenoj gradnji i izgradnji zelenih zgrada koje mogu drastično da promene stvari. Zelene građevine mogu biti jedan od moćnih alata koji se mogu razviti u borbi protiv klimatskih promena.
Ilustracija (www.pixabay.com)
Šta su zelene zgrade?
Zgrada može da poseduje neke od karakteristika koje su specifične za zelenu gradnju ili većinu njih, nije taksativno definisano šta sve treba jedna zgrada da ima od osobina već da one doprinose održivosti, energetskoj efikasnosti, poboljšanju životne sredine i sl. Međutim, ne ograničavaju se samo na ove domene već su koristi znatno šire. Neke od karakteristike koje se povezuju sa zelenim zgradama su: energetska efikasnost, manja potrošnja vode, bolji kvalitet vazduha u zatvorenom prostoru, poboljšana akustika, zeleni krovni sistem i sl.
Oglas
Ovi ciljevi se mogu postići različitim metodama, uključujući korišćenje alternativnih izvora energije kao što su solarni paneli, visoko efikasna rasveta i poboljšano prodiranje prirodne svetlosti u unutrašnjost, ali i uključivanjem održivog i ekološki prihvatljivog građevinskog materijala u izgradnji.
Zelene zgrade štede novac
Zelene zgrade su zapravo dugoročna investicija. Početni troškovi izgradnje mogu biti nešto viši, ali kada se napravi projekcija budućih troškova i sve sumira više je nego dovoljno da svakog ubedi da je to prava stvar. Upotreba obnovljivih izvora energije značajno smanjuje troškove energije, grejanja i hlađenja, čineći troškove održavanja 20 odsto nižim u odnosu na tradicionalne zgrade.
Samo 2% ulaganja u zeleni projekat uštedeće vam više od deset puta ulaganja u dugoročnom periodu. Dakle, ako je projekat izgradnje vredan 1 milion USD i uz to se uloži još 20.000USD u zeleni dizajn, to će obezbediti do 200.000 dolara uštede tokom 20 godina.
Ilustracija (www.pixabay.com)
Zelene grade su ekološki korisne
Zelene zgrade su od neprocenjive važnosti za borbu protiv klimatskih promena jer su neke od karakteristika: smanjenje potrošnje energije, očuvanje vode, niže emisije štetnih gasova sa efektom staklene bašte, smanjene otpada i sl.
Zelene zgrade doprinose fizičkom i mentalnom zdravlju
Koncept zelene gradnje se na početku svog razvoja zasnivao uglavnom na smanjenju štetnog uticaja na životnu sredinu, ali se tokom godina pokazalo da je rad u zelenoj zgradi dobar i za fizičko i za mentalno zdravlje ljudi. Shodno tome, danas mnogi projektanti dodaju slobodna područja za zelene površine i vežbanje, stvaraju ambijent koji smanjuje stres, organizuju infrastrukturu kojom se pospešuje fizička aktivnost. Jedan od trendova je i da se vraćaju stepenice u zgrade.
Percepcija zaposlenih o zelenim zgradama je da su one čistije i bolje održavane. Upotreba netoksičnih hemikalija i bolja ventilacija doveli su do smanjenja obolevanja i odsustvovanja sa posla.
Ilustracija (www.pixabay.com)
Zelene zgrade povećavaju produktivnost
Mnoge studije su pokazale da su zaposleni koji rade u zelenim zgradama produktivniji od zaposlenih u tradicionalnim zgradama. Studija UCLA pokazala je da je 16 odsto veća produktivnost u zelenim zgradama. Dok je studija na Harvardu pokazala da su zaposleni bolje donosili odluke i postizali ciljeve jer je uključivanje zelenih elemenata u zgradu dovelo je do višeg nivoa percepcije blagostanja.
Zelene zgrade ljude čine srećnijim
Inženjerska konsultantska firma Cundall je tokom istraživanja ustanovila da zeleni elementi kao što su ekološki podovi, pogled na zelenilo, poboljšana akustika i bolji kvalitet vazduha dovode do privlačenja više radnika i njihovom zadržavanju. Studija sa Harvarda je utvrdila da je bolje projektovanje osvetljenja u zgradi pomoglo kod cirkadijalnog ritma. Energetski efikasna rasveta ljude je učinila srećnijim i produktivnijim.
