Precht, arhitektonski studio suosnivača Pende Chrisa Prechta i njegove supruge Fei, razvio je koncept za modularno stanovanje gde bi stanovnici proizvodili hranu za svoje potrebe u vertikalnim farmama.
Arhitekte Fei i Chris Precht razvili su projekat „Farmhouse“ kao način da ponovo povežu ljude iz gradova sa poljoprivredom i pomognu im da žive na održiviji način.
Precht je projektovao „Farmhouse“ iz razloga što se iz godine u godinu sve više ljudi seli u grad i gubi kontakt sa proizvodnjom svoje hrane, dok transport hrane ima sve štetniji uticaj na okolinu.
„Farmhouse“ (foto: Precht)
Oglas
Konceptualni modularni sistem bi omogućio ljudima da uzgajaju hranu u stambenim blokovima za svoje potrebe ali i potrebe lokalne zajednice.
„Mislim da smo izgubili fizičku i mentalnu vezu sa prirodom i ovaj projekat bi mogao biti katalizator za ponovno povezivanje sa životnim ciklusom našeg okruženja", rekao je Chris Precht.
Modularne kuće A forme izrađene od unakrsno-lameliranog drveta (CLT) bile bi naslagane jedna na drugu i tako omogućile fleksibilan životni prostor. CLT je održiviji od ostalih jeftinih građevinskih materijala jer ugljenik ostaje zarobljen u njemu.
„Farmhouse“ (foto: Precht)
Svaki od zidova modula bi bio izrađen od tri sloja. Unutrašnji sloj koji gleda prema unutrašnjosti kuće držao bi struju i cevi površinskim završnim slojevima.
Sloj konstrukcije i izolacije bi formirao srednji sloj, dok bi spoljnji držao sve elemente vezane za vrt i vodosnabdevanje.
Različiti moduli imali bi različite tipove eksternih sistema, kao što su npr. hidroponski uređaji za uzgoj bez zemljišta, sistemi za upravljanje otpadom ili solarni paneli koji bi koristili održivu električnu energiju.
„Farmhouse“ (foto: Precht)
Jedna porodica bi mogla da izgradi sopstveni dom koristeći onoliko modula koliko želi. Takođe, bi mogli da se formiraju i viši stambeni blokovi raspoređivanjem u A forme tj. u složene duplekse.
Svaki dupleks bi imao otvoreni dnevni i kuhinjski prostor u prizemlju, dok bi se spavaće sobe nalazile u gornjem delu koji bi bio u obliku šatora. Stanovi koji bi se nalazili na spoljnjim rubovima stambene kule imali bi balkone.
Uzgajanje kultura u vrtovima bi bilo organizovano kroz privatne i javne baštice. One bi se nalazile u otvorima ostavljenim između modula u obrnutoj V formi koji bi predstavljali određene tampon zone između stanova i omogućavali biljakama prodiranje prirodne svetlosti i ventilacije.
„Farmhouse“ (foto: Precht)
Najmanja raspoloživa konfiguracija imala bi samo devet kvadratnih metara sa balkonom od 2,5 kvadratna metra. Hipotetički, rekao je Preht, kula bi mogla da bude visoka onoliko koliko bi grad to dozvolio.
„Sistem ne ograničava visinu kule jer je prilagodljiv različitoj debljini konstrukcije", rekao je Chris Precht za Dezeen.
„Međutim, državna regulativa može ograničiti upotrebu drveta. U nekim zemljama poput Japana, Kanade, Skandinavskih zemalja, Austrije, Velike Britanije, može se izgraditi 18 do 30 spratova i građevinski propisi širom sveta se brzo prilagođavaju upotrebi CLT-a."
„Farmhouse“ (foto: Precht)
U prizemlju kule bi se nalazio prostor gde bi se izlagala hrana, podrum za čuvanje hrane zimi i jedinice za kompostiranje, kako bi se otpad od hrane koristio kao đubrivo.
Prechti su bili motivisani da projektuju sistem „Farmhouse“ iz sopstvenog iskustva. Pre dve godine su se preselili iz centralnog Pekinga u planine Austrije, gde uzgajaju sopstvenu hranu.
„Naša motivacija za „Farmhouse“ je lična", rekla je Fei Precht.
„Mi sada živimo i radimo „izvan mreže“ i pokušavamo da budemo što je moguće više samodovoljni. Sami uzgajamo većinu hrane a za ostatak se snabdevamo od suseda poljoprivrednika", nastavila je ona.
„Farmhouse“ (foto: Precht)
„Sada imamo drugačiji odnos prema hrani. Svesni smo da ovaj način života nije opcija za sve, pa pokušavamo da razvijemo projekte koji vraćaju hranu u gradove."
Radeći u Pendi, Chris Precht je projektovao CLT kulu za Toronto sa drvenim balkonima i kuću u Nemačkoj sa baštom na krovu.
