Fleksibilne, jeftine, lagane solarne ćelije velike površine nisu lagane za proizvodnju jer zahtevaju inertnu atmosferu i visoke temperature, i one često degradiraju u kratkom vremenu nakon izlaganja vazduhu. Istraživači sa MIT-a (Masačusetskog instituta za tehnologiju) su, međutim, koristili novu metodu za izradu solarnih ćelija na sobnoj temperaturi od ultra tankih slojeva kvantnih tačaka u procesu koji ima izglede da izbegne ove probleme. U isto vreme, oni su takođe postavili novi rekord od devet odsto za najefikasnije kvantno-tačkaste solarne ćelije proizvedene do danas.
Ovo poslednje istraživanje se nadovezuje na prethodni rad profesora hemije sa MIT-a, Moungija Bavendija, o proizvodnji kvantnih tačaka kao tankih, jednoobraznihpremaza sa precizno regulisanim svojstvima. Sićušne čestice, koje mogu da se primene na niz materijala, sadržane su u filmu i pojedinačno su vrlo efikasne u pretvaranju svetlosti u električnu energiju.
Prema Vladimiru Buloviću, profesoru u MIT školi za inženjerstvo, njihovo spajanje u tanke premaze „im omogućava da rade ono što rade kao pojedinci - da apsorbuju svetlost veoma dobro - ali takođe rade kao grupa i prenose napon“.
Kao rezultat ovog aranžmana, napon se prenosi preko filma do ivica gde se kupi i gde se koristi u kolu za stvaranje električne energiju. Iako još nije efikasna kao standardni tipovi solarnih ćelija, sa oko devet odsto svetlosne energije koju primaju ćelije koja se pretvara u električnu energiju, stepen poboljšanja u ovoj oblasti u kratkom vremenu jeste značajan aspekt.
Oglas
„Silicijumske solarne ćelije se šest decenija razvijaju, pa čak i one nisu dostigle svoje teoretske limite još“, kaže Bulović. „Ne možete da se nadate da potpuno nova tehnologija pobedi dokazanu tehnologiju za samo četiri godine razvoja.“
Međutim, lakoća sa kojom su ove kvantne tačke sadržane u filmu stvorene je najimpresivniji aspekt ovog rada. Neviđene mogućnosti primene tankih, jednoobraznih premaza kvantnih tačaka koji generišu struju preko površina - i to sve bez stvorenih ograničenja tradicionalnih solarnih ćelija u odnosu na atmosferu, degradaciju i temperaturu - otvaraju mogućnosti za komercijalne, vojne, avio i mnoge druge primene.
Istraživanje je objavljeno nedavno u časopisu „Nature Materials“.
