Početkom 20. veka moderna arhitektura, to jest moderan svet, vođen je pojavom novih tada nezamislivih otkrića kao što su avion, automobil i razne vrste mašina, zapravo radilo se tu o prihvatanju svega novog i modernog kao nečeg boljeg i efikasnijeg od tradicionalnog, što je bila neminovnost.
Nepobitna je činjenica da su se već tada sa puštanjem u rad svakog fabričkog pogona uočavale direktne i indirektne posledice na ljude i njihovu okolinu koje su minimalizovane jer se verovalo da će se vremenom apsorbovati.
Ono što se u svetu dešava poslednjih tridesetak godina nas navodi na potrebu da ozbiljno shvatimo sve posledice koje nastaju ljudskim delovanjem u svakom segmentu naših života pa je ta tema i danas aktivna. Porast brojnosti ljudske populacije na planeti i nagli razvoj ranije nerazvijenih zemalja tera nas da vodimo računa gde i kako je svaki kilovat energije utrošen.
Interesantno je to da sva ta merenja omogućuje upravo savremena tehnika, ista ona koja je pre 150 godina dovela do istih problema. Danas su sofisticiranija tehnološka rešenja tu da nam ukažu na stepen zagađenja životne sredine, da nam otvore put za rešavanje tih problema.
Oglas
Širom sveta kao odgovor na rastuće probleme životne sredine niču novi „pametni“ energetski efikasni objekti. Iz tog razloga sam, imajući ispred sebe zadatak projektovanja idejnog rešenja nebodera arhitektonskog fakulteta u Dubaiju, zapravo imao mnogo veći zadatak od osnovnog dizajna.
Kako bih odredio glavne smernice koje su dalje usmerile moj dizajn postavio sam sebi pitanja šta je arhitektura danas i koji su njeni buduci pravci. Odgovor koji se nameće, jeste da je, bez obzira na tendencije u budućnosti i današnje pitanje egzistencije arhitekture kao takve (barem u našem regionu), arhitektura kao multidisciplinarna nauka od vitalnog značaja.
Projektovati objekat arhitektonske škole diže ideologiju celokupnog rada na viši nivo, a takav objekat po mom mišljenju mora reprezentovati sažetu prošlost, naglašavati budućnost i u isto vreme oslikavati sadašnjost.
Ideja mog rešenja zapravo stavlja akcenat na interakciju tj. reakciju koju objekat izaziva kod posmatrača. Objekat koji odiše jednostavnošću dok u isto vreme jasno govori o svojoj nameni prikazujući svojom formom slovo A kao početno slovo reči arhitektura svakako ispunjava cilj postavljenog zadatka u celosti.
Kako sam već naveo u uvodu u svetu je sve veća pomama za korišćenjem „mašina“ koje pomažu smanjenju električne energije, što smatram potpuno legitimnim. Međutim, moj stav je da je najbolji objekat onaj kome „mašina“ i ne treba tj. koji svojim formom i pozicijom u odnosu na različite faktore doprinosi smanjenju potrošnje energije bez dodatnih pomagala ili bar sa smanjenom upotrebom istih.
Svedoci smo da se u svetu stambeni objekti vec grade na tim principima ali objekti ove veličine se jos nalaze u eksperimentalnoj fazi barem što se potpune održivosti tiče. Dizajn ove kule obuhvaćen je kao stvaranje prostora, ne apstraktnog prostora, ne umanjenog prostora, već kao prostora koji je po svom redu i definiciji prilagođen prirodnom osvetljenju, prirodnim uticajima, ljudskoj razmeri i kulturi arhitekture.
Svaka komponenta je pažljivo projektovana uzimajući u obzir gore navedene aspekte kao zasebne celine, a opet na kraju spojene u jedno unikatno-skladno rešenje. Kao što vidimo na preseku objekat je po vertikali podeljen na različite zone (prijemna zona, administrativna zona, akademska zona, zona za odmor i relaksaciju, zona za profesionalnu praksu…). Sve zone su određene proporcionalno broju ljudi koji ih koristi pa je tako akademska zona najrasprostranjenija.
Kada kažem da je objekat prilagođen prirodnom osvetljenju tada se pre svega moramo osvrnuti na funkciju koja se odvija unutar objekta i njenu potrebu za prirodnim osvetljenjem kako bi studentima omogućio najbolje uslove za rad, bez mračnih i sumornih prostorija.
Osim postignutog kvalitetnijeg osvetljenja postiže se i znatno smanjena potreba za veštačkim osvetljenjem pa samim tim i za potrošnjom energije. Vertikalno naglašena fasada sastoji se od stakla sa različitim nivoima propustljivosti u zavisnosti od nivoa objekta na kom se nalaze.
S obzirom da se objekat nalazi u Dubaiju morao sam predvideti i prevenciju od pregrevanja unutar objekta što je učinjeno postavljanjem brisoleja na fasadi koji u zavisnosti od položaja sunca reaguju nezavisno na sve četiri fasade i omogućuju maksimalnu apsorbciju ili zaštitu od sunčeve energije.
Najbolje je kada se prilikom projektovanja forme ovakve činjenice unapred obuhvate kako bi se negativni uticaj minimizirao, te je zbog toga forma kule sužena pri vrhu radi kontrolianja kolicine upadne svetlosti u unutrašnjost nebodera. Cilj je zapravio bio omogućiti maksimalnu dnevnu osunčanost, uz maksimalne energetske uštede, a pritom i pružiti studentima priliku da uživaju u panorami grada.
Veliki elipsoidni otvor u sredini objekta ima nekoliko funkcija osim glavne - omogućava osvetljenje prostorija u centru. Otvor znatno doprinosi poboljšanju aerodinamičnosti objekta, i posledično znatno umanjuje otpor objekta na udare vetra koji pri ovim visinama nisu zanemarljivi.
Kako bi kompenzovao nedostatak vode na lokaciji objekat je opremljen inovativnim rešenjima kao što su kanali koji se nalaze po obodu objekta koji služe za sakupljanje atmosferske vode koja dalje može naći primenu u tehničkoj upotrebi.
Pored forme objekta koja na jedinstven način odgovara projektnom zadatku, objekat takođe ispunjava sve zahteve održivosti što ga čini u potpunosti kompletnim rešenjem kakvo jedna arhitektonska škola i zaslužuje.
Svakodnevno posmatramo šta se dešava u svetu oko nas, stvari koje se danas grade nekada su bile poput objekata iz mašte. Tako i ja mogu da se nadam da će ovaj objekat koji danas predstavlja plod eksperimentalne faze mladog arhitekte nekada možda poslužiti kao uzor buduće građenom objektu, a mozda jednog dana i sam bude izgrađen.
Autor: Jovan Kocić d.i.a.
