Nekada protivnik zgrada, buđ, zajedno sa drugim organskim oblicima života, postaje dobrodošlo arhitektonsko obeležje. Prvo su došli zeleni krovovi, potom vertikalne bašte. Sada dolaze mikrobne fasade. Gljive i alge (nekada povezivane sa propadanjem i smatrane nepoželjnim u arhitekturi) su dobile pažnju projektanata i istraživača zainteresovanih za latentne estetske i praktične potencijale organizma.
Strukturalna tehnološka grupa (Structural Technology Group) sa Politehničkog univerziteta Katalonije (UPC - Universitat Politècnica de Catalunya) iz Barselone razvija višeslojni betonski panelni sistem dizajniran da podrži rast mahovina, gljivica i lišajeva. Biološki beton se spaja sa konvencijalnim Portland cementom sa blago kiselim magnezijum-fosfat cementom, koji podržava biološki rast.
Fasadni sistem - fokus doktorske teze Sandre Manso Blanko sa UPC-a - ima četiri komponente: hidroizolacioni sloj, strukturalni loj, bioreceptivni sloj koji promoviše rast organizma i obrnuti hidorizolacioni sloj koji zadržava vodu za biljke. On obećava nekoliko prednosti, uključujući smanjenje ugljen dioksida, ublažavanje efekata urbanog toplotnog ostrva, kao i primenljivost na postojećim strukturama. Možda njegov najubedljiviji doprinos jeste vizuelni - živa patina koja se transformiše svakog godišnjeg doba.
Oglas
Kompanije Arup, Splitterwerk Architects, Colt International i Strateški naučni savet Nemačke su sarađivali na drugom mikrobnom fasadnom sistemu. Smeštena unutar staklenog zida-zavese, „bio-adaptivna fasada“ koristi žive mikro-alge da prikuplja solarnu energiju dok ujedno pruža hlad. Omotač, koji će biti postavljen na BIQ projektu kuće u Hamburgu (a za potrebe Međunarodne izložbe građevinarstva ovog proleća), generiše energiju na dva način: zarobljavanje solarne toplote i generisanjem biomase za žetvu.
Štaviše, istraživački tim procenjuje da će količina ponuđenog senčenja biti direktno proporcijalna sa solarnim dobitkom, budući da će fotosinteza terati rast mikroba unutar zastakljenih panela sa tečnošću. „Korišćenje biohemijskih procesa za adaptivno osenčenje je zaista inovativno i održivo rešenje, tako da je sjajno videti ga u fazi testiranja u realnim uslovima“, kaže Jan Vurm, direktor istraživanja u Evropi kompanije Arup.
Ujedno i bio-adaptivna fasada i biološki beton odvode „zeleno“ na sasvim bukvalno novi nio. Međutim, korišćenje živih mikroorganizma predstavlja izazov. Hoće li UPC lišajevima pokriveni beton biti lako razvijen i zadržati svoj atraktivni izgled, ili će se pretvoriti u braon smesu sa prvim toplotnim talasom? Hoće li fasada BIQ kuće zadržati šartrezovsku svetlosnu auru, ili će hladan talas pretvoriti tečnost sa algama u neku vrstu mrtvu čorbu od graška?
Uprkos ovim nepoznanicama, napor da se iskoriste živi organizimi kao sastavni deo građevinskih sistema ukazuje na budućnost u kojoj oblaganje obuhvata nehomogenu, kontinuiranu promenu, i pruža podršku svim radikalnim, zanosnim pristupima fasadnog dizajna.
