Jedna od najintrigantnijih oblasti inovacija u nauci mateirjala se odnosi na razvoj premaza visokih performansi. Istraživači sa Odeljenja za nauku i inženjerstvo materijala sa Univerziteta u Mičigenu su nedavno najavili realizaciju „superomnifobične površine“, na primer. Kao kod hidrofobnih premaza, nova površina može biti korišćenja za tkanine i druge materijala kako bi oni odbijali vodu. Pored vode, površina odbija najveći broj tečnosti bilo kojeg tipa, uključujući i štetne hemikalije.
„Skoro svaku tečnost koju prospete na površinu se odbija direktno sa nje“, kaže Aniš Tuteja (Anish Tuteja), docent na Fakultetu za nauku i inženjerstvo materijala. „Za mnoge od drugih sličnih premaza, tečnosti sa veoma niskoj površinskoj napetosti kao što su ulja, alkohol, organske kiseline, organske baze i rastvarači se lepe na njih i mogu da počnu da se difunduju kroz njih i to nije ono što želimo.“
Premaz, koji je u stvari sastavljen od 95 odsto vazduha, se inače sastoji od čestica polidimetilsiloksana (PDMS - polydimethylsiloxane) i nanokocki koji odbijaju tečnost (o kojima smo već pisali). Do sada, od mnogih tečnosti koje su načnici sa Univerziteta u Mičigenu testirali, samo su dva hlorofluorougljenika (CFC - chlorofluorocarbons) bili u stanju da oštete površinu.
Tuteja i njegove kolege predviđaju da će ova tehnologija moći da se koristi za visokotehnološke farbe za pomorsku i automobilsku industriju, kao i za zaštitnu odeću za naučnike, vojnike i lekare. Uz dalja istraživanja i komercijalni razvoj, takva tehnologija bi mogla biti od velike koristi i za arhitekturu takođe - posebno za produžavanje životnog veka fasadnih materijala i materijala koji su u kontaktu sa atmosferalijama.
