Stanovnici okruga Donegal u Irskoj godinama imaju ogromne probleme sa pucanjem zidova, koje zahteva skupe popravke a nekad čak i rušenje objakata. Očajni građani organizovali su i proteste da bi skrenuli pažnju na ovaj problem.
Ogromna materijalna šteta (Foto: Andreas Leemann/Empa)
Nestabilni beton je godinama pričinjavao štetu u okrugu Donegal. Ovim problemom se bavila i radna grupa Vlade od aprila 2016. Godinama su održavane demonstracije i rasprave u parlamentu, a procenjuje se da je šteta narasla na tri milijarde evra.
Kako bi se otkrio uzrok ovog skandala sa betonom, švajcarska kompanija Empa je sprovela brojne analize. Na konferenciji posvećenoj ovoj temi Andreas Leemann, šef istraživačke grupe Empa Concrete Technology, održao je prezentaciju o tehnologiji betona. On je opisao rezultate analiza nestabilnog betona koje je sa njima obavio istraživač životne sredine Paul Dunlop sa Univerziteta u Alsteru, kao i drugi stručnjaci. Leemann je opovrgao široko rasprostranjenu teoriju po kojoj je visok udeo minerala liskuna krivac jer se njegove pore napune vodom što pri niskim temperaturama dovodi do pucanja betona.
Oglas
Uzrok pucanja švajcarski stručnjaci vide u komponenti na koju njihove irske kolege nisu obratile pažnju. Naime, detaljna ispitivanja uzoraka betona iz četiri oštećene kuće pokazala su da je mineral nazvan pirotit, koji se sastoji od gvožđa i sumpora, prisutan u ovom građevinskom materijalu u velikim razmerama i on dovodi do katastrofalnih oštećenja.
Prilikom oksidacije pirotita oslobađa se sumpor, što dovodi do stvaranja etringita. Ovaj mineral se i inače stvara kada se cement stvrdne, ali dodatno formiranje etringita dovodi do ekspanzije, što na kraju izaziva pukotine u betonu.
U slučaju da se oslobodi više sumpora, nastaje mineral taumazit. Ovaj proces smanjuje čvrstoću betona rastvaranjem važnih sastojaka kao što su hidrati kalcijum silikata, i na kraju može dovesti do raspadanja građevinskog materijala.
Tim Empe je obavio kompletno istraživanje – od konvencionalnih analiza materijala preko složenog skeniranja elektronskim mikroskopom i rendgenskih pregleda do termodinamičkog modeliranja. Čak su i meteorološki podaci korišćeni da bi se proverila uobičajena teorija štete od mraza.
Već pri vizuelnom pregledu na licu mesta utvrđene su nelogičnosti. Pucanja izazvana mrazom obično se pojavljuju pri tlu gde je najhladnije, a ovde je bilo pukotina koje su se širile odozgo prema dole, pa i ka unutrašnjosti zidova koja je inače zaštićena od vremenskih nepogoda.
Meteoroioški podaci pokazali su da su duge i velike hladnoće koje bi mogle ovako uticati na zidove zabeležene samo u decembru 2009. i novembru 2010. u ovom području, dok su prva oštećenja na kućama zabeležena pre ovog perioda. Još jedan dokaz da hladnoća nije imala veze sa štetom jeste činjenica da su se pukotine povećavale i tokom letnjih meseci.
Istraživači su tako došli do zaključka da mraz ovde nema nikakavog uticaja ili eventualno ima sporednu ulogu u oštećenju betona.
Leemann navodi da irski građevinski pravilnik nije usklađen sa standardima EU kada je u pitanju pirotit i da su njihove analize pokazale da ispitani uzroci materijala sadrže veće količine ovog minerala od dozvoljenih.
Prilikom obilaska terena, videvši popucale fasade, napukli malter, potpuno razgrađen beton i velike količine buđi, on je konstatovao da ovi ljude žive u ruševinama.
Najugroženiji vlasnici kuća će kao prvu pomoć dobiti do 20.000 evra kako bi mogli da se isele i nađu privremeni boravak.
