Izgradnja stanova ove godine je oko 40 odsto manja nego lane, a jedan od razloga svakako je nesigurnost kupaca. Dobar poznavalac prilika u oblasti građevinarstva i član operativnog tima Građevinsko-industrijske komore Srbije Goran Rodić smatra da su još uvek jedan od velikih problema u građevinarstvu prevare prilikom kupovine novih stanova. On zato savetuje građanima da ne kupuju stanove koji nemaju građevinsku dozvolu ili one s dozvolama koje ne odgovaraju projektu jer mogu imati dosta problema prilikom legalizacije.
Takođe, Rodić smatra da treba voditi računa o tome ko je vlasnik zemljišta, a ko vlasnik građevinske dozvole. Ocenjuje da bi najbolje bilo kad bi država obavezala investitora koji prodaje stan na to da kupcu položi garanciju da će stan biti završen kvalitetno i u predviđenom roku, kao i da ima ispravne sve papire.
Iako je višestuka prodaja istih stanova smanjena, tržište nekretnina u Srbiji još uvek karakteriše prilična doza nesigurnosti kupaca stanova koji se plaše prevare. A ona je proteklih godina bila prisutna zbog velikog učešća "sive" ekonomije, nestručnosti prodavaca i brojnih drugih razloga.
Po procenama Privredne komore Srbije, u našoj zemlji ima oko 25.000 prevarenih kupaca stanova. Prevare nisu samo dvostruke, trostruke ili petostruke prodaje kvadrata već su oštećeni i oni kupci koji su platili stanove u koje ni posle osam, devet ili deset godina ne mogu da se usele jer su investitori nestali, a gradilišta ostala napuštena.
Rodić kaže da je većina tih investitora zatvorila svoje firme, novac su izneli na račune u inostranstvu, koji su van kontrole, tako da su mnogi kupci ostali i bez para i bez stana, a ogroman broj objekata je pod hipotekom. Mnogi koji su uspeli da se usele u svoje stanove sada imaju na grbači dugove investitora bankama. Veliki deo tih investitora nedostupan je državnim organima i nema imovinu iz koje bi se kupci mogli obeštetiti. Sagovornik smatra da je sve to posledica loših zakona iz prethodnog perioda. Prevaranti su koristili "rupe“ u propisima, mitom i korupcijom dolazili do skupocenih lokacija za male pare, a veliki broj objekata ne odgovara tehničkoj dokumentaciji na osnovu koje su izdavane dozvole.
Da bi se takvo stanje izbeglo, bilo je neophodno da se licenciraju i investitori i izvođači – što je godinama tražilo Udruženje građevinara u PKS-u, da polože bankarske garancije iz kojih bi se obeštetili kupci ukoliko objekti ne budu završeni. Međutim, Rodić kaže da takav predlog nikada nije usvojen, tako da su i danas moguće prevare nesavesnih investitora i izvođača.
Nije svejedno
Da bi stala na kraj prevarantima, država je svojevremeno uvela registar investitora, koji je dostupan na internetu, sada se najavljuje i registar posrednika u prometu nepokretnosti, kome će zainteresovani građani moći neometano da pristupe. Međutim, da bi bili sigurni, kupci treba da se oslanjaju na kupovinu prvenstveno uknjiženih stanova, ali i tu treba biti oprezan jer će u Katastru postojati dve vrste upisanih stanova.
Naime, Zakonom o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole omogućen je upis u katastar i objekata koji su građeni bez građevinske dozvole pa prilikom kupovine treba videti da li u Kktastru postoji klauzula – teret nezavršene legalizacije.