Hoće li još jedna građevinska sezona proteći u pričama, procenama i nadgornjavanjima koji železnički pravac treba graditi sredstvima od dobijenog ruskog kredita? Od navodnog stavljanja tačke na tu dilemu – uz tvrdnju da će suma od 300 miliona dolara biti usmerena na rekonstrukciju pruge na Koridoru 10 od Stare Pazove do Novog Sada – nema ništa, kažu u Valjevu. Tačnije, poručuju da se njihova borba nastavlja i da će snagom argumenata od Vlade Srbije dobiti saglasnost da se Valjevo i Loznica konačno povežu železničkim kolosekom.
Stanko Terzić, gradonačelnik Valjeva, demantovao je i priče koje su se čule od strane pojedinih političara – da je Vlada Srbije donosila bilo kakvu odluku o tome na koje će radove biti usmerena sredstva ruskog kredita. U to su ga uverili ministar saobraćaja Milutin Mrkonjić i njegov zamenik Milorad Ilić, tvrdeći da o tome u Vladi još nije bilo govora, kao i da je odluka resornog Ministarstva jasna: da se prednost daje pruzi Valjevo-Loznica.
Povodom nastale, dosta zbunjujuće situacije, nedavno su se sastali čelnici SPS-ovih okružnih odbora Kolubarskog i Mačvanskog okruga, koji su premijeru Ivici Dačiću uputili zahtev da primi gradonačelnike Valjeva i Loznice. I njemu i najširoj javnosti nameravaju da iznesu nekoliko ključnih argumenata koji najviše državne organe treba da opredele na koju stranu da usmere novac od ruskog kredita. Tako je Stanko Terzić ovdašnjim medijima naveo dva, kako je kazao, neoboriva argumenta i aduta koji su na strani valjevsko-lozničke pruge.
Najpre, da za rekonstrukciju, odnosno modernizaciju trase na koridoru 10 od Stare Pazove do Novog Sada ne postoji projekat. Da bi se napravio, dodaje, potrebne su najmanje dve godine, što bi značilo da bi se za to vreme plaćali penali na rezervisana sredstva iz kredita. Nije mu jasno kome bi tako nešto išlo u prilog. S druge strane, podsetio je da pri "Železnicama Srbije" postoji otvorena kreditna linija od strane Evropske unije za radove na Koridoru 10 od Budimpešte do Beograda, odnosno Novog Sada. To znači, rekao je, da će, kada bude urađen projekat za navedenu deonicu, moći da se povuku i kreditna sredstva, dok pruga od Valjeva do Loznice još nije interesantna za EU.
Ako se ovome dodaju i podaci da se ovaj pružni pravac gradi duže od 100 godina, da je po svim studijama održivosti vrlo značajan za privredni napredak na prostoru dva okruga, da će predstavljati najkraću vezu na takozvanoj južnoj železničkoj transverzali i štititi Beograd od transporta opasnih tereta, ovde su ubeđeni da novih preusmeravanja kreditnih sredstava ne bi trebalo da bude. Doduše, gostujući nedavno na jednoj beogradskoj televiziji, ministar za privredu i finansije Mlađan Dinkić imao je druge informacije i, pored ostalog, kazao da će ključni uticaj na ovaj pružni pravac imati poznata svetska kompanija za istraživanje ruda i minerala "Rio Tinto", koja u dolini reke Jadar istražuje nalazišta skupocene rude jadarita. Ako rude bude dovoljno – eto konačno i pruge.