Kako izgleda srpska efikasnost na delu: važno je da počnemo, da ljudi vide da se gradi, a papiri kad stignu, uostalom, kada bi nešto završili da uvek poštujemo proceduru, i nemojte unapred da pričamo o posledicama, valjda neće ništa loše da nas snađe.
To je, ukratko, pripovedačka potka svojevrsne sage o putu Kragujevac-Lapovo, preciznije, drugoj traci autoputa koji Kragujevac treba da poveže sa Koridorom 10 i „Fijatu” omogući brži transport delova do fabrike, od koje cela država očekuje da bude glavni izvozni adut i spase domaću privredu od poslovične neefikasnosti i udara još uvek aktuelne ekonomske krize.
Oglas
Priča o ovom važnom putnom pravcu, na koji Kragujevac čeka više od tri decenije, pre koliko se začela ideja o proširenju saobraćajnice do punog profila autoputa, a koji ni posle devet godina nije završen, mogla bi da krene od početka, ali i sa kraja, budući da su problemi isti kao i oktobra 2004, kada su radovi svečano otvoreni.
I prvih 9,6 kilometara kroz Kragujevac građeno je bez dozvole i projekta, koji su stigli naknadno, isto kao što se sada gradi 14 kilometara dugačka deonica kroz Batočinu. Iako je gradilište na ovom delu pokrenuto još decembra 2011, građevinska dozvola ni do danas nije izdata. Ovu informaciju potvrdio je predsednik batočinske opštine Radiša Milošević.
- Tačno je da se put gradi bez dozvole, ali potreban je još samo jedan papir koji će, nadam se, stići do kraja nedelje. Time bi građevinska dozvola bila kompletirana – rekao je Milošević , naglašavajući da opština „nije kriva” za kašnjenje, jer dozvolu izdaje Ministarstvo građevinarstva i urbanizma.
Prema njegovim rečima, eksproprijacija na ovom delu puta je završena, postoji i projekat, a radovi, u šta smo se i sami uverili, teku punom parom. Inače, ceo put Kragujevac-Batočina-Lapovo, ukupne dužine oko 30 kilometara, trebalo bi da bude završen do kraja ove godine, budući da je država izdvojila više od 1,5 milijardi dinara za preostale deonice.
- Sredstva su obezbeđena i nalaze se u Ministarstvu regionalnog razvoja i lokalne samouprave – obavestio nas je zamenik gradonačelnika Kragujevca Nebojša Zdravković.
Da li će tako i biti, ostaje da se vidi, imajući u vidu sva prethodna obećanja koja su davali lokalni i republički funkcioneri.
Kada je 2010. konačno završena deonica kroz Kragujevac, domaći političari zainteresovani za uspeh „Fijatovog“ projekta u našoj zemlji, govorili su da će ukupni radovi biti okončani do kraja 2011, da bi potom rokovi bili pomereni za isti period 2012.
Iz tog perioda ostalo je zabeleženo i „ideološko nadmetanje” gradonačelnika Kragujevca Veroljuba Stevanovića i ministra Milutina Mrkonjića. Prilikom posete gradilištu u rejonu Botunja, prvi je tvrdio da će radovi biti završeni do Đurđevdana i Dana grada, šestog maja, na šta je visoki funkcioner SPS odgovorio da će sve biti gotovo do prvog maja i Dana rada.
Do odlaganja je velikim delom došlo zbog afere u grupaciji „Nibens”, u čijem je sastavu bilo Preduzeće za puteve „Kragujevac”, koje je započelo izgradnju, a onda završilo u stečaju. Izbor novih izvođača radova je potrajao zbog komplikovane tenderske procedure, ali i velikih poteškoća da se obezbede sva potrebna sredstva, koja su zbog sporog priliva novca u državni budžet davana „na kašičicu”.
Iz tog razloga deonica kroz Kragujevac morala je biti podeljena na dva dela, prvih pet i drugih 4,6 kilometara, slično kao i deonica kroz Batočinu koja, takođe, ima više parčića. Nekoliko kilometara ovog puta prolazi i kroz opštinu Lapovo, koja izlazi na evropski Koridor 10, od kojeg se, kao i od „Fijatove” fabrike, mnogo očekuje. Inače, put od Kragujevca do petlje u Lapovu obaveza je naše države, koju je Vlada Srbije preuzela prilikom potpisivanja ugovora sa „Fijatom”, 29. septembra 2008. godine.
Izgradnju ovog puta, odnosno dve nove kolovozne trake pratili su, po našem već ustaljenom običaju, i „subjektivni problemi”.
Zbog kašnjenja projekta, putari su na deonici kroz Kragujevac morali da skinu oko dva kilometra asfalta i ponovo ga postave, pošto je ustanovljeno da je horizontalni nagib, umesto na levu, usmeren na desnu stranu, gde je trebalo da bude urađen kanal za odvod vode. Kada je 2010. put stigao do petlje „Kapavac” u Botunju, ministarka Verica Kalanović je pred brojnim novinarima izjavila da će radovi ubuduće teći nesmetano, jer „sad imamo projekat”.
Projekat, dakle, imamo, ostala je samo još jedna „sitnica” – građevinska dozvola, ali i taj „papir” će, kako reče prvi čovek Batočine, uskoro stići. Samo da nas, u međuvremenu, ne snađe neka nova nevolja. Neće, valjda.
