Oko 10,6 milijardi evra do 2019. godine jeste najnovija procena troškova prelaska industrije Srbije na ekološki održivu proizvodnju i izgradnju infrastrukture. "Izdaci iz budžeta Srbije za životnu sredinu trenutno su oko 0,35% BDP", izjavila je Vidosava Džagić, potpredsednica PKS-a.
Najviše novca biće potrebno za zbrinjavanje otpadnih voda - oko 5,6 milijardi, zatim za zbrinjavanje otpada - oko 2,8 milijardi i za zaštitu od industrijskih zagađenja i buke - oko 1,3 milijarde evra.
"To bi prosečno iznosilo oko 1.400 evra po stanovniku, što je značajno više od troškova koji su imale zemlje članice EU koje su prošle isti put kojim Srbija sada ide, čiji su troškovi za te namene u proseku iznosili 1.150 evra po stanovniku", rekla je Džagić.
Oglas
|
Aleksandar Vesić, pomoćnik ministra za životnu sredinu je rekao da u Srbiji treba da jača svest o neodrživosti korišćenja resursa koji zagađuju okolinu i da mora da se pređe na obnovljive izvore energije, kako bi se profit stavarao u zelenoj ekonomiji. "Srbija ima veliki potencijal za korišćenje obnovljivih izvora energije koji nisu upotrebljavani", kaže Vesić i precizira da je od ukupnog potencijala 61% biomasa, 14% voda, 12% sunce i oko 6% vetar. Zelena ekonomija, kako je objasnio, jeste ekonomija čiji rezultati doprinose kvalitetnijem životu ljudi uz istovremeno smanjenje rizika po životnu sredinu. |
Procenjuje se da su u Srbiji sada troškovi privrede i građana po osnovu plaćanja ekoloških taksi i taksi za posebne tokove otpada i ambalažnog otpada oko 0,9% BDP-a.
Džagić je rekla da bi troškovi ulaganja u životnu sredinu u Srbiji do 2021. mogli da narastu na oko 3% BDP-a, što je pretežak teret za ekonomiju koja ima velike javne rashode i lošu infrastrukturu.
Kao jednu od mogućnosti za finansiranje zaštite životne sredine ona je, pored donacija, kredita i sredstava iz fondova EU, navela i javno-privatno partnerstvo koje je pokazalo dobre rezultate u zemljama u krizi.
