Privredna komora Srbije (PKS) upozorila je građane i građevince da ne koriste neproveren cement koji može da izazove, u krajnjem slučaju, urušavanje objekata. Na domaćem tržištu, posebno u Pomoravlju, pojavio se u prodaji cement lošeg kvaliteta iz južne pokrajine Kosovo i Metohija, kao i iz Albanije i Turske za koji građevinski stručnjaci tvrde da je slabijeg kvaliteta od onog koji se proizvodi u fabrikama Lafarge beočinska fabrika cementa u Beočinu, Titan cementara Kosjerić u Kosjeriću i Holcim Srbija u Popovcu kod Paraćina.
Posebno lošu strukturu, kako kažu, ima Šarcement koji se proizvodi u Ðeneral Jankoviću, nedaleko od Kačanika na Kosmetu. Ovaj cement sadrži dva puta više kalcijumskog letećeg pepela u odnosu na ostale proizvođače. Beton napravljen od tog cementa nema dovoljnu čvrstoću ni posle 28 dana od ugradnje, brzo korodira i puca, a vek trajanja mu je 50% manji od ostalih betona čiji je vek 50 i više godina, naveli su stručnjaci. Oni koji su ga koristili kažu da prži ruke kada se priprema za betoniranje, preneo je dopisnik Tanjuga iz Paraćina.
Građevinari objašnjavaju da Šarcement nije ispitan i da nema sertifikat da nije radioaktivan, što je bitan element za njegovo korišćenje. Albanski cement, takođe, ne ispunjava osnovne standarde Evropske unije i na tržištu njegovih 27 zemalja članica ne može se prodavati. Albanski cement je jeftiniji za pet evra po toni u odnosu na domaće proizvođače cementa.
Oglas
U građevinskoj firmi Ljubainvest u Paraćinu kažu da su upoznati sa ponudom kosmetskog cementa, ali da ga ne koriste u svojoj građevinskoj operativi niti drže na stovarištima za prodaju, jer kupci uglavnom žele kvalitetan materijal. U Holcimu su potvrdili da su, takođe, upoznati sa slabim kvalitetom cementa sa Kosova i Metohije, prigovorima kupaca...
Cementare Titan, Lafage i Holcim Srbija godišnje proizvedu 2,1 milion tona cementa za potrebe domaćeg građevinarstva i privatnog sektora. Od tih količina, tržište u Srbiji potroši 1,9 miliona tona, dok ostatak bude izvezen. Godišnji proizvodni kapaciteti ovih cementara su 3,2 miliona tona vezivog materijala, a po potrebi mogu da proizvedu i više.
Sekretar Odbora za građevinarstvo u PKS Goran Rodić rekao je Tanjugu da cementare u Srbiji imaju strogo kontrolisane laboratorije i da u cementu ne sme da bude više od 8% pepela. Sekretar Rodić je istakao da je strani cement sumnjivog kvaliteta obično jeftiniji, ali da može da bude problematičan za statiku objekata, odnosno "da izazove katastrofu". Rodić je rekao da na domaćem tržištu postoji pritisak lošijeg, ali jeftinijeg, cementa koji dolazi sa strane, navodeći da i makedonski cement nema zadovoljavajući kvalitet.
"Kada je u pitanju cement, mora strogo da se vodi računa zbog bezbednosti ljudi", naglasio je Rodić upozorivši da se svakakav cement valja u Srbiji i da ga najčešće koriste oni koji grade na divlje.
