U Srbiji postoji više od 700 javnih preduzeća, ali tek oko 600 njih podnosi završne račune. Kada se pogledaju bilansi od 2005. do 2009. godine, u proseku svega 27 ovih preduzeća pozitivno posluje dok sva ostala knjiže gubitke. Najveći deo upravo tih gubitaša spada u kategoriju onih koji neredovno izmiruju obaveze za poreze i doprinose, rečeno je Blicu u Uniji poslodavaca Srbije (UPS).
Prema nekim grubim procenama, samo neplaćanjem po osnovu zarada i drugih nadoknada prema republici i lokalnim samoupravama godišnje se izgubi i do 20 milijardi dinara jer javna i komunalna preduzeća ne poštuju propise. Da postoje dvostruki aršini i kod naplate taksi kao posebnih poreskih davanja Blicu takođe potvrđuju u UPS, navodeći primer iz Vrnjačke Banje u kojoj srednje i velike firme daju godišnje 200.000 dinara samo za isticanje firme, dok javna preduzeća čiji je osnivač država oslobođeni su takve obaveze, što znači da ne plaćaju ništa.
Osim, dakle, neujednačenosti kod primene poreskih obaveza, nametnula se i potreba novih rešenja. Izmene poreskih propisa najavljene za narednu godinu trebalo bi da isprave nedoslednosti i učine sistem efikasnijim i pravičnijim. Te promene su najavljene još pre godinu dana, znatno pre nego što se digla javna prašina oko tajkuna i njihovog odnosa prema državi. Predlog novih rešenja kod poreza na dobit preduzeća podrazumeva da će Poreska uprava ubuduće voditi računa o centru poslovnih interesa kompanija, što znači da bi i kompanije registrovane u poreskim rajevima, to su ona raznorazna ostrva, mogle da budu oporezovane ovde u Srbiji. Paradoks je da takvo rešenje, možda manje precizno pa ostavlja prostor za tumačenje, postoji i sada. Zašto nije doslednije primenjivano, niko ne želi javno da obrazloži.
Oglas
"Sadašnji poreski sistem u Srbiji je nepravičan jer nisu isti porezi za sve koji žive od svog rada, a velike poreske olakšice su omogućene vlasnicima nekretnina velike vrednosti.", ocena je Nikole Altiparmarkova, savetnika USAID-a.
Državi su najizdašniji, kažu poreznici, porez na dodatu vrednost, porez na dobit, porez na dohodak i akcize. Poreska politika, smatraju stručnjaci, ne treba samo da ubere prihod za državnu kasu, već treba da podstakne i investicije, što se često zaboravlja u javnom razmatranju ukupnih poreskih nameta i olakšica. Jedna od izmena upravo takvu orijentaciju treba da podstakne.
"Vodeći računa da su investicioni projekti od strateškog značaja za Republiku Srbiju, kao i da se stranim ulaganjima bitno doprinosi razvoju neke od privrednih grana, propisana je mogućnost otpisa poreskog duga na osnovu odluke Vlade poreskom obvezniku kod kojeg je promenjena vlasnička struktura po osnovu preuzetih ugovornih obaveza od strane republike.", reči su Dragutina Radosavljevića, direktora Poreske uprave Srbije.
