Austrija je postavila cilj ugradnje fotonaponskih sistema na milion svojih krovova, a tom ostvarenju će svakako pomoći najnovije izmene i dopune građevinskih propisa Grada Beča. Ova reforma između ostalog donosi obavezu ugradnje fotonaponskih sistema na svakom novom gradskom krovu.
Najava izmena i dopuna bečkih građevinskih propisa glavnom gradu Austrije donosi veću mogućnost zaštite klime i digitalizaciju važnog privrednog sektora, a sam grad i život u njemu čini još pogodnijim za budućnost.
Ilustracija (www.pixabay.com)
Članica bečkog gradskog veća zadužena za izgradnju stanova Katrin Gal i predstavnik Zelenih Peter Kraus najavili su uvođenje obaveze ugradnje fotonaponskih sistema na svim novoizgrađenim krovovima i pokretanje prave digitalne transformacije u građevinskom sektoru.
- Ovom reformom građevinskih propisa Beč dodatno pripremamo za optimalnije prilagođavanje klimatskim promenama i digitalizaciju. Time će naš grad postati savremeniji i pripremljeniji za zeleniju budućnost - kazala je Katrin Gal.
- Beč je napravio veliki korak prema obnovljivoj budućnost. Fotonaponski sistemi na bečkim krovovima postaju standard i ubrzavaju postupno napuštanje proizvodnje energije iz fosilnih goriva. Čista energija i očuvana okolina posebno su važni u ovom kriznom i neizvesnom vremenu i zbog toga će od sada svaki novi krov u našem gradu proizvoditi obnovljivu energiju. To je naša formula za uspeh u budućnosti - izjavio je predstavnik Zelenih Peter Kraus.
Reformom građevinskih propisa Grada Beča pridodati su ciljevi koje treba uzeti u obzir pri izradi i izmeni planova prostornog uređenja i razvoja. Tako su, na primer, dodate mere kojima se ublažavaju efekti klimatskih promena, omogućava bolje upravljanje podzemnim vodama ili povećava primena načela cirkularne ekonomije. Takođe, bečki savetodavni odbor za urbanizam i prostorno uređenje od sada mora uključivati i najmanje jednog stručnjaka u području zaštite klime i energije, što će ovoj ključnoj temi u budućnosti dati na još većoj važnosti. Za određene novogradnje u Beču je još ranije bilo potrebno osigurati ugradnju fotonaponskih sistema, no reforma građevinskih propisa sada donosi obavezu za sve nove stambene i obrazovne zgrade. Snaga instaliranih fotonaponskih sistema treba da omogući proizvodnju električne energije za direktno napajanje zgrada, na primer, u njihovim zajedničkim prostorima. Takođe, tamo gde ima smisla instalirati veću snagu FN sistema, ta opcija će moći da se koristiti u većoj meri zahvaljujući odgovarajućim finansijskim podsticajima.
Prema ranijim propisima, obavezna ugradnja FN sistema nije mogla da se primeni tamo gde to nije bilo moguće iz pravnih, tehničkih ili ekonomskih razloga. U budućnosti će u takvim slučajevima, s izuzetkom stambenih zgrada, solarna obaveza morati da se ispuni na rezervnim površinama, čime se generealno jača upotreba solarne energije i/ili drugih ekološki prihvatljivih izvora energije.
Reforma stvara i pravnu osnovu za uvođenje digitalizacije u sektor građevinarstva čime će se osigurati administrativno rasterećenje i delotvornije upravljanje u budućnosti. Od sada će svi zahtevi za izdavanje građevinskih dozvola moći da se predaju elektronskim putem, pa će se u svakom trenutku biti moguće pratiti i nadgledati u kojoj je fazi njihovo rešavanje. Nadležnom telu će elektronskim putem moći da se predaju kopije građevinskih planova, a reforma reguliše i uvođenje elektronskog potpisa, elektronske dostave i opštih uslova za elektronski promet.
