Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović izjavila je posle sastanka sa gradonačelnikom Radomirom Nikolićem da je njeno ministarstvo spremno da pruži svu neophodnu stručnu pomoć oko realizacije ključnih projekata za Kragujevac, uključujući i izgradnju „Šumadijskog koridora” kojim bi centralni grad Šumadije bio povezan sa „Moravskim koridorom”, to jest auto-putem koji spaja Kruševac, Kraljevo i Čačak. Na taj način bi Kragujevac uspostavio vezu i sa Koridorom 11, i sa aerodromom u Lađevcima.
Ilustracija (www.pixabay.com)
Oglas
Iako u ovom času nije poznato u kojem bi se profilu gradio „Šumadijski koridor”, jasno je da bi se Kragujevac bez tog novog puta našao na „pustom ostrvu”, potpuno odsečen od glavnih tranzitnih pravaca koji centralnu Srbiju povezuju sa koridorima 10 i 11.
Na pomenutom sastanku bilo je reči i o povezivanju „Simensove” fabrike i industrijskog parka „Milanović” sa prugom Lapovo–Kraljevo, kao i uspostavljanju sigurnije i brže putne veze Kragujevac–Topola. Reč je o rekonstrukciji starog puta ka Beogradu koji je ponovo dobio na značaju nakon što je nemački gigant „Simens” preuzeo „Milanović inženjering”. Ovo preduzeće sada, na prostoru sela Sobovica i Lužnice, gradi veliki industrijski park u kojem će biti zaposleno 7.000 radnika.
Prema rečima gradonačelnika Nikolića, dolazak „Simensa” u Kragujevac označio je početak realizacije investicije koja je dvostruko veća od otvaranja „Fijatove” fabrike u koju je uloženo oko 1,3 milijarde evra. Zato je sasvim izvesno da će „Simensova” fabrika šinskih vozila i kooperanati, koji će biti locirani u industrijskom parku „Milanović”, biti spojeni kolosekom sa prugom Lapovo–Kraljevo.
Ostaje, međutim, neizvesno hoće li Kragujevac konačno dobiti putnu obilaznicu koja bi tranzitni saobraćaj trebalo da izmesti iz centra grada. Na sastanku ministarke Mihajlović i gradonačelnika Nikolića u Beogradu bilo je reči o nastavku izgradnje severne obilaznice. Reč je o putu dužine oko 17 kilometara, čija je izgradnja, usled problema sa eksproprijacijom zemljišta i zbog hronične besparice, obustavljena pre više od pet godina. Do sada je izgrađeno svega oko dva kilometra severne obilaznice koja, prema prvobitnom projektu, treba da poveže put Batočina–Kragujevac sa putem Kragujevac–Kraljevo, preko sela Divostin i poteza Ravni Gaj.
Kragujevačka južna obilaznica počela je da se gradi još osamdesetih godina prošlog veka, ali tu saobraćajnicu, dužine oko devet kilometara, sada je nemoguće završiti, bar ne projektovanom trasom. Ne samo zato što je izgradnja tunela ispod Metinog brda na desnoj obali Lepenice komplikovan i skup građevinski poduhvat, već i zato što su pogoni „Fijatovih” kooperanata u Grošnici izgrađeni baš na potezu kojim je trebalo da prođe ova obilaznica, o čemu je „Politika” u više navrata pisala.
Obe kragujevačke obilaznice bile su deo obaveza koje je država preuzela na sebe potpisujući ugovor sa „Fijatom”, ali te saobraćjnice nisu završene ni deset godina od dolaska italijanskog proizvođača automobila u Srbiju. Uprkos brojnim obećanjima i najavama, do danas nije završena ni druga traka puta Kragujevac–Batočina koja je počela da se gradi još 2004. godine, niti je elektrificirana pruga do Lapova.
Izmeštanje dela pruge Lapovo–Kraljevo koja prolazi kroz sam centar grada nije, možda, obaveza države koja proističe iz ugovora sa „Fijatom”, ali jeste obaveza prema prvoj prestonici moderne Srbije, prema industrijskom, naučnom i zdravstvenom centru ovog dela zemlje ka kome gravitira oko 2,5 miliona naših građana. Kragujevac nikada nije bio dovoljno finansijski moćan da se sam upusti u ovaj poduhvat.
