Potrošači priključeni na toplane koji su proračunali da im je skupo da grejanje plaćaju cele godine, a greju se šest meseci, i da im se uz to greju prostorije koje ne koriste preko zime, mogli su od 5. maja kada je zvanična grejna sezona završena da podnesu zahtev toplanama za isključenje s mreže.
Krajnji rok za podnošenje zahteva je sredina septembra budući da zvanična grejna sezona počinje ubrzo posle toga, a toplane tehnički moraju da budu spremne da greju sve one kojima su radijatori i dalje omiljeno grejno telo.
Samo podnošenje zahteva ne znači da će radijatori biti uklonjeni, jer postoji pravilnik i cela procedura koja mora da se poštuje prilikom skidanja s toplovoda. Pre svega, saglasnost svih stanara zgrade koji ne žele da zbog komšije koji je rešio da se više ne greje preko toplane, ostanu u hladnom stanu.
Oglas
Dejan Stojanović, predsednik Upravnog odbora Udruženja toplana Srbije, potvrđuje da je ovo period kada se podnose zahtevi za odjavljivanje s toplovodne mreže. Ono što, međutim, svako ko hoće da promeni način grejanja mora da zna jeste da fiksni deo za grejanje mora da se plaća i ako se potrošač ne greje.
– Ukoliko traži da mu se isključi dovod toplotne energije u instalacije u stanu, mora da plati, jer je samom kupovinom stana priključenog na daljinski sistem grejanja i potpisivanjem ugovora zakupio određeni kapacitet preduzeća, odnosno toplane – objašnjava Stojanović.
Prema raspoloživim podacima lane je u Beogradu s mreže isključeno 775 potrošača, gotovo podjednak broj stanova i poslovnih lokala. Praksa je pokazala da se najviše njih isključuje s mreže, jer ne koristi taj prostor, ne živi tu i neće da plaća grejanje 12 meseci.
Kako kažu u Savezu energetičara Srbije – Senerges, proračun grejanja svih stanova i lokala u jednoj zgradi uključuje proračun efekata razmene toplote kroz zidove i podove svih stanova i lokala pa isključenjem jednog stana ili lokala remeti se grejanje u susednim stambenim ili poslovnim jedinicama.
To dovodi do toga da se korisnici tih jedinica žale na nekvalitetno grejanje posle isključenja njihovog komšije. To je razlog zbog kojeg komunalna preduzeća krajnje restriktivno pristupaju svakom zahtevu za isključenje.
Nadležni apeluju da ne mora uklanjanje radijatora biti jedini način da se uštedi na grejanju, jer postoji mogućnost ugradnje kalorimetara i plaćanje grejanja po utrošku, a ne po kvadratu. Tim pre što je prelazak na naplatu po potrošnji neminovnost, ne samo što na tome insistira Brisel, već i što grejanje počinju da diktiraju i klimatske promene, budući da su zime sve blaže.
Grejanje po potrošnji znači da građani šest meseci zimi plaćaju koliko potroše, a tokom leta samo fiksni deo. Iako je to zakonska obaveza, od 60 toplana ona se primenjuje tek u desetak gradova i opština, a ostali na taj način plaćaju samo u nekim naseljima, zgradama ili probno.
U Udruženju toplana navode da naplata grejanja po utrošku ima smisla samo ako građani imaju mogućnost da zavrtanjem i odvrtanjem ventila na radijatorima upravljaju svojim grejanjem – kada i po kojoj temperaturi će se grejati, hoće li zagrevati jednu sobu ili ceo stan ili isključiti kada nisu kod kuće.
Istraživanja na uzorku od oko 600 zgrada, svojevremeno je pokazala da su računi prosečnog kupca za oko 27 odsto niži nego kada je plaćao grejanje po kvadratu, ali da treba voditi računa o potrošnji i s kalorimetrima. Neko ko se odlučio na grejanje po utrošku, ne može da odvrne merač toplote 24 sata na najjače i da očekuje manji iznos na računu, već mora da racionalizuje potrošnju.
Vladinim planom energetske sanacije već je obuhvaćeno 500 javnih objekta koji su veliki potrošači energije. U planu je i osnivanje fonda energetske efikasnosti. U toplanama očekuju da budući upravnici zgrada sa skupština stanara olakšaju i ubrzaju uvođenje naplate po potrošnji.
