Nekretnine u Beogradu postale su nedostupne za prosečnog stanovnika Srbije, dok je rešenje stambenog pitanja bačeno u domen individualnog snalaženja. Rešenje je jednostavno - udruženo, stanari sebi mogu obezbediti stanove od samo 460 evra po kvadratu i to po projektu „Pametnija zgrada". Iako zvuči neverovatno, mladi entuzijasti iz inicijative „Ko gradi grad" pokrenuli su akciju koja se oslanja na princip zadruga i zajedničkog delovanja stanovništva i države.
- Sam naziv ideje je igra reči u kojoj reč „pametnija" govori da će nam tehnologija, na kojoj se zasniva koncept „pametne" kuće, sama po sebi neće ponuditi rešenje za izlazak iz stambene krize u situaciji u kojoj stanovništvo jedva ima i za račune. Reč „zgrada" pomera fokus sa mene i mog stana na nas i našu zgradu, u domen kolektivnog pronalaženja rešenja - objašnjava arhitekta Ana Džokić.
Projekat „Pametnije zgrade" postulira da bi budući stanari mogli sami da naprave zgradu, bez investitora i vrtoglavih profita, uz beneficije države kada je reč o zemljištu i kreditima. Tako, umesto sadašnjih, u proseku, 1.000 do 1.500 evra po kvadratu, čitave porodice rešile bi stambeno pitanje za iznos od 300 do 500 evra po kvadratu. Razvoj ovog koncepta nastao je na podacima da čak 90 odsto domaćinstava nije u stanju da ispuni uslove za stambeni kredit, a čak i kada imaju stan, više od 70 odsto porodica sa mukom uspeva da pokrije osnovne troškove stanovanja, koji u Beogradu iznose od 80 do 100 evra.
Ilustracija (www.pixabay.com)
- Bez obzira na to što 70 odsto domaćinstava ispunjava uslove za socijalno stanovanje, manje od jedan odsto postojećeg stambenog fonda je na raspolaganju za ovu svrhu, i sigurno dugo ne možemo očekivati neko poboljšanje po tom pitanju - tvrdi Ana Džokić, ispred inicijative „Ko gradi grad". - Smatramo da je cenu kvadrata moguće smanjiti za oko 50 odsto u odnosu na tržišnu, kroz ovakav neprofitni model stanovanja, koji oživljava principe stambenog zadrugarstva. Prvenstveno kroz isključivanje investitora što umanjuje cenu za 30 odsto, uključivanje budućih stanara, čak i u deo izgradnje, ali i energetski efikasnu gradnju, koja na duge staze, 30 godina, redukuje mesečne troškove.
Konačna cena kvadrata zavisila bi od odabrane lokacije. Naime, „Pametnija zgrada" stremi izgradnji kvalitetnih stanova za 15-20 odsto prihoda prosečnog domaćinstva, odnosno 80-100 evra mesečno za stan od 42 kvadrata u Beogradu. Ova ideja u ovaj iznos uključuje i troškove grejanja, struje i ostalog. Ipak, od ideje do realizacije ovog potrebno je probijanje leda na više frontova.
- Ovaj projekat treba da probije led u načinu pronalaženja početnih finansijskih sredstava za konkretnu realizaciju, što podrazumeva pregovore sa bankama. Tu je prepoznavanje ovakve inicijative u institucijama kao realne mogućnosti za iznalaženje neprofitnih i solidarnih modela stanovanja - objašnjava Džokićeva.
Prema računici, čitav objekat od 40 stanova prosečne veličine od 42 kvadrata mogao bi da se izgradi za cenu od 460 evra po kvadratu. Samo 20 odsto vlasnika novac bi trebalo da uloži odmah, dok bi ga ostali naknadno isplaćivali. Tu je i opcija ulaganja fizičkog rada za one koji nemaju nikakav prihod ili ušteđevinu gde bi jednim radnim mesecom otplatio jedan kvadrat stana.
Dodatna smanjenja cene iziskuju i pomoć države. Kako navode inicijatori ove ideje, analiza Ministarstva iz 2009. godine pokazuje da bi cena izgradnje mogla da se smanji za 60 odsto u odnosu na tržišnu, ukoliko bi se gradilo pod neprofitnim uslovima. To podrazumeva da država onima koji se udružuju omogući da pod povoljnijim uslovima dođu do zemljišta i dobiju kredit. Kamata bi bila upola niža od tržišne, a država ne bi uzela PDV i porez na imovinu. „Pametnija zgrada" ide korak dalje.
- U planiranih sto evra mesečno uklapaju se otplata stana i troškovi režija. Energetska efikasnost je jedna od bitnih stvari, jer možeš da napraviš nešto jeftino - tvrde iz inicijative „Ko gradi grad".
