Za Miloša Markovića, građevinskog inženjera iz Požarevca, pepeo nije samo beskorisni otpad. To je odličan građevinski materijal kojeg, na sreću ili nažalost, u okolini termoelektrana „Kostolac“ ima u ogromnim količinama.
- Svakog sata kostolačke termoelektrane izbace četrdeset tona pepela. Pomnožite to sa satima u danu i danima u godini, pa ćete videti koje su to količine potencijalnog građevinskog materijala, potpuno besplatnog, koji se baca - tvrdi Miloš.
Da bi dokazao svoju teoriju o pepelu kao građevinskom materijalu budućnosti, Miloš je u svom dvorištu sagradio kućicu od ploča, napravljenih od mešavine pepela i cementa u odnosu 70:30.
Oglas
- Pepeo nije nepoznat kao građevinski materijal. Ja sam samo pokušao da ga prilagodim, odnosno da od njega i cementa izlijem ploče koje su mnogo zgodnije za montažu umesto klasičnog zidanja - kaže Miloš.
Takve ploče su, prema rečima požarevačkog inženjera, jeftinije i upola lakše od betonskih. Debljina im je sedam centimetara a, kao zaštita, dodaje im se i tanka čelična armatura. Ima, međutim, i onih koji su skeptični kad je o pepelu kao građevinskom materijalu reč. Miloš Marković oštro demantuje njihove tvrdnje.
- Mi mislimo da je sve radioaktivno! Pa, i televizor je radioaktivan, ali se tačno zna koje su to dozvoljene količine radioaktivnosti. Pepeo je po svom hemijskom sastavu glina, tako da je ovo najsličnije materijalu od kojeg su građene stare srpske kuće, čatmare - tvrdi požarevački inženjer.
Kućica od pepela u Miloševom dvorištu za sada je samo prototip. Ali ukoliko bude zainteresovanih nije isključeno da u budućnosti negde nikne i celo naselje od pepela.
- Drugi tekstovi na ovu temu na našem sajtu - https://www.gradjevinarstvo.rs/SearchSve.aspx?d=%&n=&m=&a=&o=pepeo&s=%&pv=N&sve=D&x=D
