Početak radova na projektu "Beograd na vodi" očekuje se u maju ili junu, kažu u beogradskoj gradskoj upravi, a u toku je iseljavanje stanara u savskom priobalju.
Ilustracija (www.pixabay.com)
Oglas
Gradonačelnik tvrdi da će prvih šest objekata biti izgrađeno do 2017. godine i uskoro će se, kaže, usvojiti zakon koji definiše eksproprijaciju zemlje, jer je 10% u privatnom vlasništvu.
Odraz u vodi "Beograda na vodi" za sada ne liči na maketu. Ipak, u Gradu veruju da će od proleća savsko priobalje dobiti drugačije obrise. - Postoji nekoliko objekata koji se grade u prvoj fazi, prvo dva stambena objekta i nakon toga jedan komercijalni, hotel, kula i tržni centar - kaže gradonačelnik Beograda Siniša Mali.
Samo za čišćenje savskog priobalja, posebno dela iza železničke stanice, trebaće i vremena i novca. U Gradu računaju da su do sada porušili 130 kuća, a ostalo je još stotinak. Iselili su više od 70, od ukupno 114 porodica i dodelili im drugi smeštaj.
- Rekao bih da je svaka porodica primer za sebe, to je, nažalost, posledica jednog lošeg odnosa Železnica prema svojim zaposlenima. Oni su te kuće i prostore dobijali po raznim osnovama da koriste kao službene stanove, a imamo i primer da su dobili i službeni ležaj, dok su neki tu i legalno - ističe gradonačelnik Beograda.
Dok će neki dobiti priliku da žive legalno i uslovnije nego do sada, iako dalje od centra, pojedini vlasnici kuća žale se da im nije ponuđeno adekvatno rešenje. Za kvadraturu, kažu, moraju da doplate i to dalje od dosadašnje adrese. Ipak, niko od njih nije hteo pred kamere.
- Mi rušimo ono za šta postoje legalne osnove, gde objekti nisu legalizovani ili vlasnik traži da se to sruši. Ne možemo da rušimo nešto što se ne zna čije je, oko čega postoji spor - objašnjava predsednik Opštine Savski venac Dušan Dinčić.
Bez spora sa imovinom, proces je, kažu, gotov za nekoliko meseci. Do tada se utvrđuje stanje i u drugim delovima priobalja.
Dok se pojedini vlasnici stanova u Karađorđevoj ulici žale da im se premeravaju stanovi u zgradi koja nije za rušenje, a ombudsman poručuje da ne postoji dovoljno transparentnosti u ovom procesu – gradonačelnik kaže da stanje u katastru često ne odgovara realnom stanju i da se mere pre svega lokali koji su u vlasništvu Grada.
