Da se pitaju vlasnici 40 lokala u TC „Trg republike“, popularnom „Staklencu“, koji je 1989. sagrađen kao privremeni objekat, on nikada ne bi bio srušen. Ali, urbanističko-arhitektonski konkurs nedavno raspisan za uređenje Trga republike predviđa da „Staklenac“ bude uklonjen i na tom mestu izgrađen objekat javne namene, za kulturne sadržaje. Hoće li to biti galerija ili opera, oko čega su gradske vlasti i stručna javnost pre desetak godina lomili koplja ili neka druga institucija kulture, znaće se u junu sledeće godine, kada se završava nadmetanje arhitekata.
Ilustracija (Foto: PIxabay.com)
Oglas
To malo vremena u toku kojeg još mogu biti mirni, nije uteha za upravu „Staklenca“ i više od 300 zaposlenih. Zabrinuti su za svoju sudbinu iako su još pre 25 godina, kada su pazarili lokale, znali da su sve saglasnosti i dozvole izdate na deset godina i da jedan od prvih tržnih centara u Beogradu neće večno gospodariti centralnim beogradskim trgom. Tu činjenicu ne poriče ni Dušan Padežanin, upravnik „Staklenca“, koji priče o rušenju sluša godinama, ali zvanično obaveštenje od gradskih vlasti ni on ni njegovi prethodnici nikada nisu dobili.
- Svaka najava rušenja samo narušava ugled centra i tera zakupce. Ali centar i dalje posluje dobro, svega tri lokala su prazna. Plaćamo porez na imovinu u ekstrazoni. Ove godine smo uložili oko 8.000 evra za sređivanje objekta. Ako ga poruše, a ne nađemo rešenje koje bi svima odgovaralo, ljudi će ostati na ulici, a njihove porodice će takođe snositi posledice. Mi se nećemo tako lako odreći ovog prostora – izričit je Padežanin.
Neizvestan opstanak pokušali su da reše tako što su podneli zahteve za legalizaciju, ali nijedan vlasnik dosad nije dobio naknadnu građevinsku i upotrebnu dozvolu. Kako stvari stoje, nemaju šanse za pozitivan ishod legalizacije.
- Privremena građevinska dozvola koju su priložili vlasnici lokala nije dokaz o rešenim imovinskopravnim odnosima. Zemljište je u državnoj svojini i oni nemaju pravni osnov za legalizaciju. Odbili smo zahtev koji se odnosi na legalizaciju celog objekta, ali su se vlasnici žalili resornom ministarstvu i rešenje je poništeno iz proceduralnih razloga. Kada otklonimo te primedbe, ponovo ćemo odbiti taj zahtev – kažu u Sekretarijatu za legalizaciju.
Padežanin se nada da će grad pre nego što donese konačnu odluku za ovu lokaciju uzeti u obzir činjenicu da su lokali prodavani za oko 4.000 tadašnjih maraka po kvadratnom metru i da će vlasnici biti adekvatno obeštećeni.
- Svim kupcima koji su tada potpisali ugovore bilo je predočeno da je objekat privremenog karaktera – kaže arhitekta iz „Energoprojekta“ Zoran Simić, koji je nadgledao zanatske radove u tržnom centru.
Prema njegovom svedočenju, ideja je bila da se ispod tržnog centra izgrade dve podzemne etaže, gde bi se parkirali automobili, ali se od toga odustalo. To bi svakako poskupelo troškove gradnje u koje je moralo da uđe i izlivanje 350 kubika betona, da bi se zaštitila stabilnost susednih objekata.
Ironija je što je „Staklenac“ podignut kao zamena za druge privremene objekte – metalne kioske koji su do 1988. godine bili na tom mestu. U to vreme rekonstruisano je i Narodno pozorište jer je trebalo ulepšati grad za samit Pokreta nesvrstanih 1989. godine.
Izgradnja TC „Trg republike“ poverena je „Enos energoprojektu“, koji je finansirao taj posao, bio izvođač i projektant objekta od oko 2.500 kvadratnih metara sa staklenom fasadom. Arhitekta Zoran Simić ističe da se uloženi novac isplatio kroz prodaju lokala.
Galerija ili opera
Rešenje za Trg republike, prostor današnjeg platoa Zorana Đinđića i „Staklenca“, traži se duže od šest decenija. Uprkos mnogobrojnim arhitektonskim konkursima, finansiranim iz budžeta, čime je uzaludno trošen novac građana, nijedan nije realizovan. Umesto da se ta celina uredi, makar bila pretvorena samo u park koji bi se prostirao do Doma vojske, postala je arena za žustre rasprave i prepucavanja. Pre 11 godina, gradska vlada uz podršku „Društva arhitekata Beograda“ (DAB) organizovala je konkurs za izgradnju galerije na tom platou i predložila rušenje „Staklenca“.
Pobedničko rešenje je podiglo veliku medijsku prašinu i sukobilo arhitekte. Toj ideji usprotivili su se pobornici inicijative stare pola veka da se na tom mestu podigne opera. Za to se borilo i Udruženje „Opera na Trgu Republike“ sa Živanom Saramandićem na čelu. Ono je prihvatilo projekat arhitekte Milana Pališaškog koji je na platou Zorana Đinđića predviđao oba objekta: galeriju i operu. Zgrada opere prema njegovoj zamisli imala bi scenu, gledalište i garderobu i bila bi povezana podzemnim prolazom sa Narodnim pozorištem. Zagovornici galerije, tadašnji gradski arhitekta Đorđe Bobić i DAB, smatrali su da je taj prostor nedovoljno veliki za modernu zgradu opere.
Od Stambol kapije do tržnog centra
U vreme kada je Beograd bio opasan šancem, na Trgu republike bila je Stambol kapija, ulaz u Beogradsku varoš sa Carigradskog druma. Kapija je srušena 1866, a tri godine kasnije na tom mestu je izgrađena zgrada Narodnog pozorišta. Bila je decenijama jedina zgrada na širokoj ledini koju su Beograđani nazvali Pozorišni trg. Spomenik knezu Mihailu Obrenoviću podignut je 1882. godine, ispred čuvene kafane Dardaneli. Dugu prizemnu zgradu ove kafane zamenila je 1903. godine palata Uprave fondova, kasnije zgrada Hipotekarne banke, današnji Narodni muzej. Palata „Rijunione“ (u kojoj je bio bioskop Jadran) sagrađena je 1931. godine. U šestoaprilskom bombardovanju Beograda 1941. porušeni su prizemni objekti koji su opasavali trg. Na tom prostoru 1960. izgrađen je Dom štampe. U tom zdanju danas je Kulturni centar Beograda. Ali, plato ispod Trga republike sa „Staklencem“, oivičen ulicama Francuskom, 29. novembra, Makedonskom i Braće Jugovića ostao je neregulisan do danas.
