Gotovo dve decenije od otvaranja prve podzemne železničke stanice „Vukov Spomenik“, kao prvog koraka u izgradnji Beogradskog metroa i 42 godine od izrade prvog projekta, poseta premijera Francuske Manuela Valsa otvara mogućnost da srpska prestonica konačno dosanja svoj san.
Ilustracija (Foto: Pixabay.com)
Oglas
Beogradski metro bio je, naime, tema tokom posete premijera Srbije Aleksandara Vučića Parizu jula ove godine. On je nakon te posete rekao da misli da je Srbija na putu da reši to pitanje i najavio dolazak u Beograd predstavnika francuskih kompanija „Alstomom“, „Vinči“ i „Buig“, rekao je tada premijer.
Predstavnici grada Beograda i dve vlade, Srbije i Francuske, potpisali su još 18. novembra 2011. godine ugovor o početku projekta Beogradskog metroa, na osnovu koga je planirano da metro bude izgrađen do 2017. godine.
Nezavisni šinski sistem
Pre dva meseca čelnici grada Beograda sastali su se sa predstavnicima francuske kompanije „Ežis“ (Egis), ambasade Francuske i članovima Radne grupe za projekat „Beogradski metro“, i tada su razmatrane dotadašnje aktivnosti u vezane za izgradnju linija beogradskog metroa.
Kako je tada saopšteno iz Gradske uprave, na skupu u Skupštini grada je naglasak bio na izgradnji prve linije metroa, a sa čelnicima grada je dogovoreno da se tokom oktobra i novembra izrade analize broja putnika i vozila u javnom gradskom saobraćaju.
Inače, Radnu grupu za projekat „Beogradski metro“ formirao je 17. marta ove godine tadašnji Privremeni organ grada Beograda, a na njenom čelu je Siniša Mali, koji je u međuvremenu postao gradonačelnik. Zadatak Radne grupe je da analizira urađenu Studiju opšteg koncepta metro sistema i usaglašenost generalnog koncepta metro sistema sa postojećim sistemom javnog gradskog prevoza.
Francuska je prethodno izrazila spremnost da iz sredstava Fonda za studije za pomoć privatnom sektoru izdvoji oko tri miliona evra za izradu studije izvodljivosti za izgradnju beogradskog metroa.
Planirano je da studiju izvodljivosti uradi francuska projektantska kuća „Ežis rejl“ (Egis rail), koja bi posao trebalo da obavi za 15 meseci, dok bi u izgradnji metroa učestvovala kompanija „Alstom transport“, koja je tokom 70 godina postojanja izgradila više od 40 metro sistema u svetu.
Metro bi, kako je predviđeno, bio nezavisni šinski sistem čija trasa bi se u starom delu grada kretala pod zemljom, a tamo gde je moguće po površini, s tim da se ne bi preklapala sa ostalim vrstama saobraćaja.
Prva linija metroa trebalo bi da vodi od Ustaničke ulice do Tvorničke u Zemunu, a prema najavama gradskih vlasti ona će proraditi 2017. godine. Druga trasa trebala bi da ide od Banovog brda do Pravnog fakulteta, a veza dve linije bila bi kod novog mosta preko Save, odakle bi se linija možda produžila do Bloka 45.
Planirano je da kapacitet vagona bude 600 putnika, što znači šestoro ljudi po metru kvadratnom, ali će konkretni detalji o prvoj liniji metroa, ipak, biti poznati tek kada bude završena studija izvodljivosti, za čiju izradu će biti potrebno 15 meseci.
Od 1972...
Prvi projekat za izgradnju Beogradskog metroa bio je napravljen 1972, a godinu dana kasnije formiran je Sektor za metro, koji je 1982, u saradnji sa projektantima bečkog i minhenskog metroa zaokružio idejna rešenja za prvu etapu gradnje. Od izgradnje metroa odustalo se nakon samo tri godine. Tada je lansiran koncept gradskog saobraćaja koji je trebalo da se oslanja na tramvajsku mrežu („Tramvaj za 21. vek“).
Godine 1995. u saobraćaj je puštena železnička stanica Vukov spomenik, jedna od podzemnih stanica Beovoza i BG VOZ-a. Izgradnju metroa pominjao je 1997. godine i tadašnji gradonačelnik Zoran Đinđić, a početkom 2000. u opticaj je ponovo ušla ideja o izgradnji lakog šinskog sistema.
Posle sprovedenog međunarodnog konkursa „Direkcija za građevinsko zemljište Beograda“ je potpisala 23. aprila 2004. ugovor sa konsultantskom kućom „Ineko“ za izradu generalnog projekta i prethodne studije opravdanosti izgradnje visokokapacitetnog šinskog sistema. Ugovoreni projekat i studija predati su „Direkciji“ u aprilu 2005. godine, a tim dokumentima projektovan je „Prvi koridor“ Ustanička-Tvornička ulica i tehničkom vezom sa depoom.
Profesor dr Adolf Miler Helman iz Minhena, poznati stručnjak za problematiku urbanizma, ocenio je na stručnom skupu u Beogradu 2009. godine da je za razvoj srpske prestonice neophodno što pre izgraditi sistem metroa, kako bi se rešio problem saobraćaja.
Tadašnji gradonačelnik Beograda Dragan Đilas izjavio je sredinom 2010. da bi metro u Beogradu, ukoliko to bude u skladu sa planovima, mogao da počne da se gradi krajem 2012. ili početkom 2013. godine.
- Prema optimističkim planovima, Beograd bi za 10 godina mogao da ima mrežu metro linija na Novom Beogradu, do kraja Bloka 45, ka Banovom brdu, Čukarici, Vidikovcu, Karaburmi – rekao je Đilas obrazlažući na sednici Skupštine grada informaciju o izradi dokumenta „Beogradski metro“.
