Navikli smo na okrečene zidove ukrašene slikama, ali možda će u budućnosti u njima sve vrveti od života. Zahvaljujući novom pristupu 3D štampanju, zemlja u kojoj je seme biljaka može se koristiti kao građevinski materijal nalik betonu.
Zemlja jedan od najstarijih građevinskih materijala (Foto: Ehsan Baharlou)
Razvijena od strane multidisciplinarnog tima istraživača na Univerzitetu Virdžinije (UVA), ova tehnika gradnje mogla bi da otvori vrata potpuno novoj vrsti zgrada, sa odabranim ekosistemima biljaka i bakterija koji formiraju izolaciju, strukturu, pa čak i spoljašnjost domova.
Ji Ma, docent nauke o materijalima i inženjeringa na UVA koji je vodio istraživanje, ističe da je ovo kao živo tkivo u kući.
Oglas
Projekat koji su Ma i njegovi saradnici razvili fokusiran je na male strukture u obliku kupole napravljene od zemlje sa semenom. Oni su odredili količinu zemlje, vode i semena uzimajući u obzir sabijanje i pumpanje kroz mlaznicu 3D štampača, i uspeli da naprave malu kupolu koja je ubrzo procvetala.
Ji Ma priznaje da izgradnja pomoću zemlje nije nova zamisao jer je zemlja jedan od najstarijih građevinskih materijala, korišćen daleko pre betona.
Potrebno je utvrditi koji organizmi mogu da koegzistiraju (Foto: Ehsan Baharlou)
Korišćenje zemlje kao materijala za 3D štampanje proširuje njen arhitektonski potencijal, jer sada mogu da se kreiraju prilično složene strukture. Ma naglašava da snaga ovih struktura nije velika, ali da svakako mogu da ostanu uspravne i zadrže formu.
I drugi naučnici bavili su se ovom temom, pa je tako tim istraživača u Izraelu nedavno izložio nekoliko malih 3D štampanih struktura od zemlje u koje su ugrađene rotkvice.
Ehsan Baharlou, docent arhitekture na UVA i saradnik u ovom istraživanju, smatra da bi se ovaj metod jednog dana mogao koristiti za štampanje struktura koje uključuju različite kombinacije zemlje i biljaka, od kojih će zavisiti izgled zida, njegova izolacija ili namena.
Gradnja pomoću zemlje može biti način da se smanji masivni ugljenični otisak zgrada, posebno onih napravljenih od betona i čelika. 3D štampana zemlja sa biljkama mogla bi da apsorbuje više CO2 nego što proizvodi.
Ma kaže da najneposrednija primena ove tehnike možda nije u zgradama, već u pejzažnoj arhitekturi. Način na koji se štampa zemlja i koliko vode je potrebno može efikasno da oponaša različite klimatske uslove u različitim delovima sveta. Ovo bi pejzažnim arhitektama omogućilo da uzgajaju brojne biljne vrste koje su inače prilagođene različitim okruženjima - na istom mestu.
Najbolje se može iskoristiti u pezjažnoj arhitekturi (Foto: Ehsan Baharlou)
Ma i Baharlou zajedno sa kolegama nastavljaju da istraživanja. Baharlou ističe da je ovaj pristup u skladu sa njegovim drugim istraživanjima o mogućnosti korišćenja micelijuma gljiva kao vrste živog zidnog materijala. Kombinovanje 3D štampanog zida od zemlje sa izolacijom na bazi micelijuma može biti rani oblik biokonstrukcije.
Potrebno je više rada da bi se razumelo kako bi biljke, bakterije i drugi organizmi u takvom sistemu reagovali jedni na druge ili se čak takmičili međusobno za resurse poput vode i sunčeve svetlosti. Zbog ovoga Baharlou napominje da je potrebno utvrditi koji organizmi mogu da koegzistiraju.
Istraživači su do sada pokazali da je 3D štampanje zemlje i njeno korišćenje za uzgoj biljaka održiv koncept. Kontrola onoga što se dešava kada zgrade počnu da rade kao biološki sistemi je sledeći izazov.
Istraživanje je nedavno objavljeno u časopisu Additive Manufacturing.
