Urbane sekvoje mogle bi da izleče planetu

U građevinskoj industriji oslobađa se do 40% ukupnog ugljenika. Skidmore, Owings & Merrill (SOM) ponudili su predlog održive arhitekture koji bi mogao da smanji uticaj izgradnje i implementira sisteme koji će rezultirati negativnom emisijom ugljenika.

"Urbana sekvoja" (Foto: SOM)

Njihov prototip je model visoke zgrade, kakva bi se mogla naći u gradovima sa velikom emisijom ugljenika. Inspirisani su fotosintezom i šumama koje prikupljaju i skladište ugljenik. Model je zbog ovoga nazvan "Urbana sekvoja" i osmišljen je kao "šuma" zgrada koje bi mogle biti deo rešenja za klimatsku krizu.

Koncept nije neki jedinstven i nefleksibilan nacrt, već prototip uključuje široku lepezu inovacija i tehnologija u održivom arhitektonskom dizajnu koji se danas može izgraditi. Zbog predviđenog urbanog razvoja, elementi zelenog dizajna su važniji nego ikada.

Ove zgrade bi apsorbovale ugljenik (Foto: SOM)

Predlog SOM-a preduzima mere protiv štetnih aspekata građevinske industrije, nudeći zgrade koje ne samo da smanjuju emisiju ugljenika, već ga i apsorbuju.

Chris Cooper objašnjava da je strategija SOM-a brzo evoluiranje dalje od ideje ugljenične neutralnosti i formiranje "šuma" sekvoje koje će prikupljati ugljenik i time efektivno menjati tok klimatskih promena.

Prototip uključuje korišćenje bio materijala (Foto: SOM)

Ovako osmišljena zgrada može da apsorbuje čak 1.000 tona ugljenika godišnje, što je ekvivalentno 48.500 stabala. Do takvog rezultata se dolazi racionalizacijom potrošnje materijala za maksimalnu efikasnost uz minimmalne resurse, kao i korišćenjem biomaterijala u vidu bio-cigli, betona od konoplje, drveta i biokreta (ugljenično negativnog betona) za zamenu betona i čelika.

Projekat radikalno preispituje tradicionalne procese projektovanja i i zgradnje. Pored odabira materijala, nacrt konstrukcije uključuje i tehnologije za hvatanje ugljenika, procenjujući da bi mogao da smanji emisiju ugljenika za 95%.

Prototip bi mogao da apsorbuje do 400% više ugljenika nego što bi emitovao tokom izgradnje. Arhitekte ističu da je ovo put ka održivoj budućnosti koja je dostupna danas. Takve zgrade bi pomagale lečenju planete, a mogle bi se prilagoditi svakom gradu u svetu.

Prikupljanje ugljenika nije kraj procesa - on se može pretvoriti u razne proizvode za puteve i cevi. Iz SOM-a ističu da bi građevinska industrija prihvatanjem "Urbane sekvoje" kao osnove za nove zgrade, postala pokretačka snaga u borbi protiv klimatskih promena.