Australijski naučnici otkrili su novu vrstu polimera od gume koji bi građevinske materijale mogao da učini održljiivijim. Revolucionarne "zelene" opeke i građevinski materijali mogu se izrađivati od recikliranog PVC-a, otpadnih biljnih vlakana ili peska uz pomoć ove nove vrste gumenog polimera. Ovaj svestrani novi materijal može se koristiti sam kao obična guma ili se može mešati sa drugim materijalima kako bi se stvorili potpuno novi kompoziti. Kada se vek trajanja proizvoda završi, materijal se može reciklirati skoro beskonačno puta.
Ilustracija (Foto: PIixabay.com)
Gumeni polimer je izrađen od sumpora i ulja kanole, i ima jedinstvenu hemijsku strukturu. Guma se ne topi, već se umesto toga, njene sumporne veze mogu razbiti i reformisati primenom pritiska i blage toplote od oko 100°C. Ova reakcija se pokreće dok je praškasti oblik polimera u kalupu. Tim naučnika ovaj proces naziva "reaktivno presovanje". To omogućava da se materijal oblikuje u cevi, obloge, odbojnike, izolaciju i još mnogo toga od gume. Nakon što se ovi proizvodi istroše ili više nisu potrebni, oni se ne bacaju već se guma može samleti u prah, vratiti u kalup i reciklirati u nešto novo. Mogu se čak mešati i sa punilima i stvoriti nove kompozite, ali je najbolje od svega to što se mogu i reciklirati.
Punilo može biti gotovo sve, i u zavisnosti od njega konačni materijal biva jači ili trajniji. Ono što je takođe važno, to je da se materijal može reciklirati čak i kada se meša sa ovakvim dodacima u vidu punila, što materijalima poput poljoprivrednog otpada, ugljičnih vlakana, PVC-u i drugoj plastici može "udahnuti" novi život.
Oglas
Dijagram koji pokazuje proces "reaktivnog presovanja" (Foto: Filinders University)
Tim je testirao nekoliko različitih smeša, i kako je Justin Chalker, vodeći autor studije rekao, napravili su jedan kompozit gde je 70 odsto njegove mase činio kokosov orah, a 30 odsto gumeni polimer. Dobijeni materijal je bio čvrst, i kao takav se verovatno može koristiti u izgradnji ili izolaciji. Ukoliko se kompozitu doda više polimera, biće fleksibilniji. Drugi kompozit bio je 80 odsto od peska i 20 odsto od polimera. Polimer povezuje pesak zajedno s vrlo tvrdim i izdržljivim materijalom, i pretpostavlja se da bi se potencijalno mogao iskoristiti kao konkretna zamena.
Treći kompozit je dobijen od smeše mlevenih ugljeničnih vlakana i polimera. Sa samo 20 odsto količine ugljeničnih vlakana, dobijeni materijal je prilično izdržljiv. Ovaj kompozit bi mogao da nađe primenu u građevinskoj industriji, za betonske komponente, kao dodatak asfaltu, za popločavanje, izolaciju i sl.
Laboratorija Chalker na Univerzitetu Flinders ranije je razvila sumporne polimere za brojne primene u uklanjanju zagađivača iz okoline, kod npr. problema izlivanja nafte u životnu sredinu i vodene sisteme. Gumeni polimer se može koristiti za prečišćavanje vode jer da ima visok sadržaj sumpora, pa se materijal može vezati za metale poput gvožđa, uklanjajući ga iz vode. Nakon zarobljavanja guma napunjena gvožđem može se zatim "reaktivnim presovanjem" postaviti u druge materijale.
