Upotreba gline u građevinskim projektima, iako vekovima prisutna u gradnji jednostavnih struktura poput koliba, retko je viđena u velikim projektima. Međutim, ova situacija mogla bi da se promeni zahvaljujući novorazvijenom procesu poznatom kao "impact printing" ili udarna štampa.
Strukture od gline, mulja i otpadnih proizvoda na bazi zemlje (Foto: ETH Zurich)
Ovaj proces, razvijen od strane istraživača sa švajcarskog univerziteta ETH Zurich, predstavlja značajan pomak u korišćenju gline kao građevinskog materijala.
Koncept 3D štampe betonom, pri kome se slojevi betona sukcesivno istiskuju kako bi se gradile kuće, sve je popularniji, ali ima i određene nedostatke.
Naime, izgradnja se mora povremeno prekidati kako bi beton očvrsnuo pre nego što se nastavi sa postavljanjem novih slojeva. Osim toga, cement, ključna komponenta betona, odgovoran je za veliki deo globalnih emisija štetnih gasova.
Površine mogu da se uglačaju pomoću rotirajućeg alata na robotskoj ruci (Foto: ETH Zurich)
Svesni ovih izazova, dr Loren Vasi i njen tim sa ETH Zurich okrenuli su se alternativi - glini. Oni su razvili poseban materijal koji kombinuje glinu, mulj i otpadni proizvod na bazi zemlje, čiji sastav nije otkriven, u saradnji sa partnerom Eberhard AG.
Ovaj materijal se koristi uz pomoć mašine koja nadole izbacuje kuglice gline brzinom do 10 metara u sekundi. One se prilikom udarca spajaju stvarajući zidove, stubove ili druge građevinske elemente.
Iako strukture koje su napravljene ovim procesom imaju specifičan izgled "gomile kuglica", površine mogu biti uglačane pomoću rotirajućeg alata na robotskoj ruci. Važno je napomenuti da ovaj proces ne koristi cement, niti je potrebno čekati da se stvrdne pre nastavka izgradnje.
Oprema za štampu bi mogla da se montira na autonomni bager HEAP (Foto: ETH Zurich)
Do sada je ova tehnologija korišćena za izgradnju jednostavnijih objekata, ali naučnici rade na integrisanju dodatnih potpornih elemenata u sam materijal tokom procesa gradnje. Takođe, razvijaju se i softverski alati koji bi omogućili veću složenost i preciznost u dizajnu ovih struktura.
Sve ovo bi moglo da dovede do korišćenja ovog sistema za izgradnju kompleksnih i velikih građevina, a oprema za štampu bi mogla da se montira na autonomni bager HEAP razvijen takođe na ovom univerzitetu.