Malter se kroz istoriju prilagođavao građevinskim materijalima i industrijskim metodama usled čega je došlo do promena koje su uslovile gubljenje znanja o njegovoj proizvodnji i stvaranju materijala iz prošlih vremena. Nova istraživanja na Univerzitetu u Geteborgu otkrivaju da se istorijski vezujući agensi i malter mogu proizvoditi i koristiti za današnje restauracije objekata.
Autor ove teze, Jonny Eriksson sa Odeljenja za konzervaciju Univerziteta u Geteborgu, kaže da se mora povratiti ovo izgubljeno znanje kako bi se očuvale istorijske građevine koju su građene od materijala drugačijeg sastava.
Malteri se u građevinarstvu koriste hiljadama godina unazad i građevinari su dugo vremena pravili malter tradicionalnim tehnikama. Međutim pojavom industrijalizacije taj proces se menjao. Promene su uključivale upotrebu novih materijala i metoda za njihovu izradu. Istovremeno se dešavalo i to da je izgubljeno znanje zanatlija o tome kako da naprave vezivna sredstva i malter za zidanje i finalne radove u različitim situacijama.
Nedostatak znanja prvi put je postao vidljiv krajem šezdesetih godina, kada su novi malteri naneli štetu istorijskim objektima. U cilju dugoročnog održavanja istorijskih zgrada potrebno je da se povrati izgubljeno znanje, a to zahteva saradnju između zanatlija i arhitekata, inženjera i restauratora. Bitna stvar je i da zanatlije budu obučene za posao konzervacije i očuvanja građevina.
Oglas
Pukotine u malteru (foto: Jonny Eriksson)
Za svoju tezu Eriksson je istraživao stvaranje pukotina u malteru usled skupljanja. Proučavao je mogućnosti upotrebe maltera u kombinaciji sa tradicionalnim proporcijama u upotrebi sve do 19. veka. On je sproveo istraživanje o obnavljanju maltera na srednjovekovnoj crkvi u opštini Tanum na severu Bohusläna.
Očigledno je da je danas praksa da se pravi i koristi „stara varijanta“ maltera. Ovi malteri sa visokim sadržajem vezivnih sredstava treba da se pomešaju sa novim gašenim krečom. Tokom 20. veka, građevinari su obeshrabrivali ovaj proces proizvodnje jer su milsili da usled njega nastaju nedostaci u malteru. Umesto toga, preporučivali su pripremu gašenog kreča jedan do četiri nedelje pre upotrebe. To je bilo u suprotnosti sa osnovnim praksama u 19. veku, kada su preporuke zahtevale korišćenje novog gašenog kreča. Razlog je bio taj što je malter činio izdržljivijim.
Rezultati istraživanja pokazuju da se stariji zanatski malter sa visokim sadržajem vezivnih sredstava može napraviti i danas. Takođe pokazuje da se malter može koristiti za fine radove bez neprihvatljivih pukotina usled skupljanja ili pojave mehurića usled negašenog kreča.
Gašeni kreč proizvodi se mešanjem kreča i vode. U zavisnosti od toga koliko vode se unosi u proces, gašeni kreč se formira ili kao suvi prah ili kao mokra pasta. Gašeni kreč se koristi u industriji građevinskih materijala i za tretman vode i dimnih gasova. Mokar gašeni kreč je živi kreč koji je gašen viškom vode, usled čega se formira krečna pasta. Obično se ovaj kreč skladišti neko vreme pre nego što se pomeša sa peskom kako bi se napravio malter. Skladištenje se vrši kako bi se izbeglo oštećenje. Izrada maltera sa novim gašenom krečom uključuje gašenje kreča pre mešanja kreča sa peskom. Drugim rečima, kreč se odmah koristi i ne skladišti.
