Betonski blokovi - cena, zidanje i karakteristike

Pristupačna cena, lako rukovanje prilikom gradnje, pouzdanost i efikasnost izgrađene konstrukcije razlog su što se danas betonski blokovi sve više koriste za izgradnju. Posebno kad se uzme u obzir da sa njima može da se gradi čitav objekat - od temelja, preko potpornih i nosećih do pregradnih zidova. Koje su karakteristike, kako se sa njima zida i kako se kreće cena betonskih blokova na našem tržištu pročitajte u nastavku teksta.

Šta su betonski blokovi?

Betonski blokovi su prefabrikovani građevinski materijal sa kojim se danas grade čitavi objekti, mada je najčešća asocijacija na njih izrada zidova. Kod nas se uglavnom koriste za izgradnju porodičnih kuća, potpornih i garažnih zidova, kod suterena, a vrlo često se betonskim blokovima grade i ograde.

Sadržaj 

Za betonske blokove karakteristično je to da su šuplji iznutra. Te šupljine se koriste za armiranje i malter ili sprovođenje elektro, vodovodnih ili instalacija grejanja. Za poboljšanje termičkih karakteristika zidova od betonskih blokova šupljine mogu da se ispune izolacionim materijalom.

Kao i kada se zida ciglom ili giter blokom, za uklapanje i spajanje betonskih blokova koristi se malter.

Betonski blokovi se najčešće prave od cementa i drobljenog kamena granulacije 0-8 uz primenu vibracija i specijalnih presa. U zavisnosti od zahteva i potreba mogu biti sa dodatkom šljake, aditiva za poboljšanje performansi i slično.

Betonski blokovi - dimenzije

Betonski blokovi proizvode se u različitim dimenzijama i teksturama. To zavisi od toga za gde se koriste. Tradicionalno su glatkih ili izbrazdanih grubo obrađenih površina. Međutim, ima i blokova koji se rade posebno za uglove ili grede sa uzdužnim pojačanjima.

Dimenzije blokova variraju u zavisnosti od toga da li su betonski blokovi namenjeni za izgradnju nosećih delova konstrukcija odnosno da li se radi o klasičnim blokovima ili o blokovima za pregradne zidove (najčešća dimenzija 12x20x40).

Betonski blokovi za zidanje se zbog toga izrađuju u različitim širinama 12, 15, 20, 25 i 30cm i dužinama 40cm (lakši blok) i 50 cm (teži blok), dok je visina uvek ista tj. 20cm. Bez obzira na širinu zida, potrošnja blokova 20x20x40 je 12,5 kom/m², odnosno 10 kom/m² kada govorimo o blokovima 20x20x50cm.

U tekstu možete naći tabelu u kojoj je prikazana informativna cena betonskih blokova u zavisnosti od dimenzije.

Kako se proizvode betonski blokovi?

Betonski blokovi su se nekada proizvodili ručno. To je dovodilo do toga da su sami blokovi bili neravni, što je zahtevalo više vremena i potrošnje maltera kod obrade zidova. Danas se ovaj prefabrikovani građevinski materijal proizvodi u fabrikama. To je značajno unapredilo i ubrzalo proizvodnju betonskih blokova - može se dobiti hiljade blokova po satu.

Kako se proizvode u kalupima, rezultat su gotovo idealno ravni blokovi bez većih odstupanja jedan u odnosu na drugi. Time je rešen problem nejednakosti i odstupanja u obliku i dimenziji blokova koji se javljao kada su se proizvodili ručno.

Današnji način proizvodnje betonskih blokova garantuje njihov kvalitet, otpornost i izdržljivost. Međutim, kod izgradnje konstuktivno nezahtevnih objekata gde nisu neophodni prefabrikovani betonski blokovi, blokovi mogu da se proizvode ručno na licu mesta. To utiče na to da cena izgradnje ovakvim betonskim blokovima bude još povoljnija.

Proizvodnja betonskih blokova

Fabrička proizvodnja betonskih blokova podrazumeva četiri faze odnosno procesa kroz koje se dobija konačni prefabrikovani blok:

1. Mešanje: Odgovarajuća količina šljunka i cementa se nakon propisanih merenja meša, a zatim se dodaje voda.

2. Kalupovanje: U specijalnoj mašini prethodno spravljena smeša se ubacuje u kalupe. Kalupi definišu, dimenzije blokova i njihovu spoljašnju teksturu, kao i oblik i veličinu unutrašnjih šupljina. Proces kaliupovanja je uglavnom potpomognut mehaničkim vibracijama.

3. Stvrdnjavanje: Kako bi se betonski blokovi stvrdnuli stavljaju se u parnu pećnicu niskog ili visokog pritiska.

4. Slaganje: Suvi betonski blokovi se slažu u kocke na palete za skladištenje.

Karakteristike betonskih blokova za izgradnju

Brža i laka izgradnja je prednost betonskih blokova u odnosu na izradu armiranobetonskih zidova. Ovo se postiže zahvaljujući dimenzijama blokova, ali i zbog jednostavnog slaganja koje omogućavaju žljebovi na blokovima. Sve to dovodi do toga da blokovi pravilno naležu jedan na drugi što osigurava mehaničku stabilnost samog zida napravljenog od betonskih blokova.

Da bi zid od betonskih blokova dao odrđene zadovoljavajuće termičke karakteristike potrebno je da se osigura da se svi spojevi pravilno popune malterom kako bi se izbegli toplotni mostovi. Takođe, izolacioni material (najčešće je to EPS odnosno stiropor ili mineralna vuna) mogu da se ubace u unutrašnjost šupljina u blokovima. Neophodno je korišćenje i polietilena kao parne barijere.

Beton koji se koristi za izradu betonskih blokova je uglavnom mešavina portland cementa, vode, peska i šljunka. Zbog toga su betonski blokovi najčešće svetlo sivi sa površinom fine teksture i visoke otpornosti na pritisak. Betonski blokovi imaju dobru mehaničku otpornost, zvučnu izolaciju i nisu zapaljivi.

Kako bi se obezbedili dodatni zahtevi i zadovoljile potrebe, kao što je na primer hidroizolacija, menja se sastav samih blokova. Neki modeli danas uključuju aditive koji se dodaju mešavini kako bi se povećao površinski napon betonskog bloka i ometao prolaz vode. Postoje i blokovi sa različitim ivicama koji odbijaju vodu od površine.

Kako se gradi betonskim blokovima?

Izgradnja betonskim blokovima je relativno laka i zato se često ljudi odlučuju za gradnju njima kada grade sami tj. bez angažovanja stručnih majstora. Tim pre neophodno je pravilno izvesti zidove kako bi betonski blokovi ispunili svoju funkciju.

Betonski blokovi postavljaju se od uglova. Malter se nanosi i na vertikalne spojeve između blokova, a početni sloj debljine 2,5cm se nakon mešanja širi preko širine bloka.

Na kraju svakog reda proverava se da li su blokovi u ravni i vertikalno i horizontalno. Ukoliko je potrebno, pritisnu se da bi se uklopili. Ovo se ponavlja za sve zidove.

Proces gradnje  (foto: José Tomás Franco)

Kako se betonski blokovi povezuju stvara se neprekidna vertikalna šupljina u koju se mogu umetnuti metalna ojačanja, ispuna ili instalacije.

Kada se proverava da li je malter dovoljno očvrsnuo, završe se i ujednače spojevi i očisti višak.

Primena betonskih blokova

Betonski blokovi koriste se za izgradnju nosećih i pregradnih zidova koji se malterišu. Različite dimenzije betonskih blokova zavise od same namene i mesta upotrebe u objektu. Pregradni betonski blokovi uglavnom se koriste za zidanje pregradnih zidova i ograda.

Noseći betonski blokovi se u zavisnosti od širine koriste za suturene, temelje i izgradnju objekata male spratnosti. Betonski blokovi punioci su brži način za izradu potpornih zidova i temelja s obzirom da nema "šalovanja" daskama kao kad se radi sa betonom.

Veća primena betonskih blokova počela je 80ih godina nakon zemljotresa ’79. U zavisnosti od projekta betonski blokovi koriste se kao zamena za armiranobetonska zidna platna, gde se dodatno ojačavaju stubovima i serklažima.

Kod nas se, kao što smo pomenuli, najčešće koriste za izgradnju objekata male spratnosti (porodične kuće), garažnih i potpornih zidova, za suterene i ograde. S obzirom na relativno laku i bržu izgradnju, u praksi se sa betonskim blokovima najčešće gradi kada gradimo sami tj. bez angažovanja majstora.

Betonski blokovi u arhitekturi

Jasno je da su betonski blokovi kad se o izgradnji radi u širokoj upotrebi. Sa stanovišta estetike i dizajniranja prostora može se reći da nisu bili korišćeni uopšte. Razlog je jednim delom zbog nekada neujednačenih ivica i površina i takoreći grubog izgleda koji podseća na ogoljeni beton.

Drugim delom zbog toga što su se do nedavno betonski blokovi najčešće koristili u izgradnji objekata koje su ljudi gradili sami (bez dizajnera, projektanata i profesionalnih majstora), dok su se u svetu čak vezivali za jeftiniju izgradnju.

Ipak, radovi i projekti arhitekata, kao što su Terra e Tuma, Natura Futura, Agustín Lozada ili Takao Shiotsuka Atelier, doveli su do novog načina korišćenja betonskih blokova. U njihovim radovima, blokovi od betona izloženi su u prostoru u svojoj originalnoj boji, što daje teksturu i izgled drugačiji od cigle – grublji, ali prilagodljiv materijalima i elementima kao što su vegetacija i voda.

Plus je što su korišćenjem betonskih blokova arhitekte uspele da smanje troškove svojih projekata bez žrtvovanja prostora i kvaliteta u arhitektonskom smislu.

Dimenzije betonskih blokova i način slaganja omogućavaju jednostavno projektovanje i gradnju poput lego kockica, što sa stanovišta arhitekture i dizajna prostora otvara nove mogućnosti i ideje.

Betonski blokovi, cena

Betonski blokovi smatraju se pristupačnim materijalom za izgradnju čija se cena u zavisnosti od dimenzija kreće u rasponu 50 do 200 dinara po komadu.

U tabeli ispod dat je pregled maloprodajnih cena betonskih blokova u RSD na tržištu Srbije uz napomenu da se u odnosu na količinu ista u većini slučajeva umanjuje po dogovoru sa prodavcem.

Prikazane cene su informativnog karaktera. Za preciznije informacije pozivamo vas da kontaktirate trgovce. 

Zaključak o betonskim blokovima

Betonski blokovi su prefabrikovani građevinski materijal čija je cena pristupačna, a ujedno je i lak za rukovanje. To je materijal kojim se brzo gradi, a daje stabilne i čvrste konstrukcije. Danas se koristi za izgradnju čitavih objekata – nosećih, pregradnih, potpornih zidova. Uglavnom se vezuje za izgradnju manjih porodičnih objekata u režiji “uradi sam” ili za izgradnju garaža i ograda.

Unapređenjem proizvodnog procesa proizvode se serijski blokovi glatke teksture i ujedančenih ivica što daje gotovo idealno ravne zidove koji se kasnije lako malterišu. Blokovi od betona imaju šupljine koje se koriste za armatruru, malter, instalacije ili dodatnu izolaciju.

Novijim idejama i rešenjima betonski blokovi našli su primenu i u arhitekturi odnosno dizajniranju prostora što utiče na to da cena projekta bude niža a ujedno i olakšava i ubrzava izgradnju.

Više informacija o termoizolacionim blokovima od gline možete naći na strani termo blokovi.